Knjiga za vikend: FILOZOFSKA PROMIŠLJANJA

KNJIGA ZA VIKEND – Filozofija nade, laži, filozofija straha, dosade, rada, filozofija usamljenosti, filozofija slobode, zla, filozofija mode, sve su to teme i naslovi popularnih knjiga poznatog norveškog filozofa Laša Svensena, a sada je pred nama „Filozofija gluposti” u izdajnu Geopoetike i to je naša preporuka za čitanje. Ovaj filozof, erudita razmišlja o fenomenima modernog doba, privlačeći veliku pažnju šire čitalačke publike. O njegovim delima se razgovara u podkastima, objavljuju se feljtoni u novinama i na sajtovima, izaziva različite reakcije, ali ne postoji čovek koji se nije nasmejao na prvi pogled na naslov ove knjige. Svi se nasmejemo i ipak je uzmemo u ruke da prelistamo, a kad to uradimo, više nema povratka, moramo i da je pročitamo, da prepričavamo prijateljima delove i da se zajedno nasmejemo, ali i nekako učinimo boljim ljudima primenjujući neke od saveta iz nje.

Šta je zaista glupost, bavi se filozofski razmišljajući o tom pojmu, navodeći jednostvane praktične primere iz svakodnevnog okruženja. Piše o tome koliko je video ili pročitao mnogo na društvenim mrežama, kaže da ništa nije naučio, ali se zabavio. Pita se kako je moguće da, uprkos tolikom znanju i dostupnosti informacija, ljudi i dalje tako lako poveruju u neistine i sopstvene zablude?

U ovoj studiji najviše se bavi društvenim mrežama, nekako se sam nameće zaključak da se stalno treba preispitivati, jer svi grešimo, to je sigurno, ali da grešku ne pretvorimo u princip, da ne budemo nadmeni, to je jedna od poruka ove knjige. Da ne budemo isključivi.

Kroz filozofiju, književnost, istoriju i psihologiju, autor pokazuje da problem nije samo u onome što ne znamo već i u našoj spremnosti da prihvatimo ono što nam odgovara, a odbacimo sve što dovodi u pitanje naša uverenja. Piše o teorijama zavere, nudi misaoni okvir, ističe ogledalski pristup, jer uvek je lako reći za nekog drugog da je glup, ali treba pogledati sebe, glupost nije kad nešto ne znamo, nego u stavu koji čovek zauzima. Važno je znati kako da razumemo informacije, procenimo ih i o njima samostalno promišljamo.

Posebno je zanimljivo Svensenovo zapažanje da ljudi koji sebe smatraju znatno inteligentnijim od proseka često nisu dovoljno spremni da preispitaju sopstveno razmišljanje. Inteligencija, sama po sebi, ne garantuje racionalnost, niti nas štiti od pogrešnih zaključaka. Naprotiv, uverenost u sopstvenu sposobnost rasuđivanja može nas učiniti manje otvorenim za mogućnost da grešimo. Autor nas tako suočava sa jednom neprijatnom, ali važnom činjenicom: nije najveći problem u tome što nešto ne znamo, već u tome što verujemo da znamo dovoljno i da nam tuđe mišljenje nije potrebno.

U poglavlju „Misliti svojom glavom zajedno s drugima” Svensen otvara pitanje šta zapravo znači samostalno mišljenje. Misliti svojom glavom ne znači odbacivati tuđe stavove niti verovati da do istine možemo doći potpuno nezavisno od drugih ljudi. Naprotiv, razgovor, razmena mišljenja i spremnost da sagledamo stvari iz drugačije perspektive pomažu nam da prepoznamo granice sopstvenog razumevanja. Niko ne može kritički da misli umesto nas, ali nam drugi mogu pomoći da bolje razmišljamo. Upravo zato „Filozofija gluposti” nije samo knjiga o ljudskim zabludama već i podsetnik da mudrost počinje onda kada posumnjamo u sopstvenu nepogrešivost.

Zašto da pročitate ovu knjigu?

• Da biste bolje razumeli sopstveno razmišljanje. Knjiga pokazuje zašto inteligencija ne znači nužno i racionalnost i kako svi možemo postati žrtve sopstvenih zabluda, predrasuda i uverenja.
• Da biste naučili da preispitujete informacije i tuđe tvrdnje. U vremenu dezinformacija i teorija zavere, Svensen objašnjava koliko je važno razlikovati činjenice od onoga u šta želimo da verujemo.
• Da biste otkrili zašto je teško priznati da nismo u pravu. Autor nas podstiče da saslušamo drugačija mišljenja, prihvatimo mogućnost sopstvene greške i shvatimo da samostalno mišljenje ne znači da treba da mislimo bez drugih, već da učimo kroz dijalog s njima.

O piscu

Laš Frederik H. Svensen rođen 16. septembra 1970. godine, norveški je filozof i profesor na Odeljenju za filozofiju Univerziteta u Bergenu. Pored akademskog rada, angažovan je i kao rukovodilac projekata u istraživačkoj organizaciji Civita. Širu međunarodnu prepoznatljivost stekao je knjigama u kojima složene filozofske teme obrađuje jasno, pristupačno i zanimljivo, približavajući ih čitaocima izvan akademskih krugova. Njegova dela prevedena su na više od 25 jezika. Među njegovim najpoznatijim knjigama su Filozofija dosade, Filozofija mode, Filozofija zla, Filozofija straha, Filozofija rada, Filozofija slobode, Filozofija usamljenosti, Filozofija laži i Filozofija nade. U izdanju Geopoetike objavljena je i njegova Filozofija gluposti, deseta Svensenova knjiga dostupna čitaocima ovog izdavača. Svojim istraživanjem različitih aspekata ljudskog iskustva, od dosade i straha do slobode, nade i ljudskih zabluda, Svensen podstiče čitaoce da preispituju ustaljene stavove i promišljaju pitanja koja oblikuju savremenog čoveka i društvo.

Ovo delo s norveškog prevela Milica Višnjić. Jedna od najvećih poruka je da glupost ne posmatramo kao osobinu drugih, već kao mogućnost koja postoji u svakome od nas. Ova kbjiga na s osvaja upravo time što nas ne poziva da sudimo drugima, već da zastanemo i zapitamo se koliko smo i sami spremni da preispitamo svoje stavove. Zato nemojte biti rigidni, dozvolite sebi da razmislite.