KNJIGA ZA VIKEND – Povodom stogodišnjice rođenja Žozea Kardoza Pireša, njegovo delo „Njegova ekselencija Dinosaurus” prvi put je predstavljeno čitaocima u Srbiji, u prevodu dr Anamarije Marinović u izdanju „Čigoja štampe“. Objavljivanje ove knjige predstavlja značajan doprinos upoznavanju domaće čitalačke publike sa piscem koji zauzima važno mesto u portugalskoj književnosti 20. veka.

Objavljivanje ovog dela u Srbiji, upravo u godini kada se obeležava sto godina od rođenja Žozea Kardoza Pireša, predstavlja više od prigodnog izdavačkog poduhvata. Ono podseća da velika književnost nastala iz konkretnog istorijskog iskustva može da pronađe put do novih čitalaca i novog vremena.

„Njegova ekselencija Dinosaurus” Žozea Kardoza Pireša objaveljena je kao priča za decu, ali ipak je danas mahom čitaju odrasli jer je prožeta satirom, ironijom i crnim humorom. Kroz bajkovitu priču o drevnom dinosaurus-caru koji vekovima vlada Kraljevstvom Dagnji, autor na duhovit način govori o društvu u kojem vladaju strah i represija. Iza neobične i naizgled jednostavne priče krije se alegorija portugalskog društva i Salazarovog režima.

Knjiga je nastala u Londonu krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina. Iako je oblikovana kao priča namenjena deci, svojim satiričnim slojem prevazilazi okvir književnosti za najmlađe. Pireš kroz humor i karikaturu prikazuje apsurd autoritarne vlasti, zbog čega je knjiga postala jedno od zapaženijih dela svog vremena i svojevrsni simbol otpora.

Novela počinje svojevrsnim motoom: „U današnje vreme čoveku se može ukrasti sve – pa čak i smrt. Krade mu se smrt sa podjednakom lakoćom sa kojom mu se krade i život, obraz ili red, a to su stvari koje više od svega imaju neprocenjivu rednost”, reče pripovedač ovih priča svojoj ćerki Ritinji. Njoj je i posvećena ova knjiga. Objavljena 1972. godine, knjiga je postala jedan od najznačajnijih književnih događaja svog vremena i bestseler.

Posebnu vrednost delu daje način na koji se ozbiljna tema obrađuje kroz humor, grotesku i igru. Pireš ne gradi klasičnu polemiku, već stvara svet u kojem je upravo preterivanje najefikasniji oblik razotkrivanja stvarnosti. Smeh ovde dobija funkciju otpora: ono čega se čovek plaši postaje podnošljivije kada se može imenovati, izvrgnuti ruglu i sagledati izvan nametnutog straha. „Njegova ekselencija Dinosaurus” zato nije samo satirična priča o jednom vremenu i jednom društvenom sistemu. Ovo je spoj ironije, groteske i lucidnog humora. Posebno treba spomenuti veoma upečatljive ilustracije Žoaa Abela Mante, koje ovo delo čine istovremeno zabavnim i provokativnim.

Veliki uticaj na njegovo pisanje imao je Lisabon, grad čije ulice, atmosferu i društveni život često pretvara u važan deo svojih književnih svetova. Na njegovo pripovedačko oblikovanje uticali su i film i filmski klubovi, preko kojih se još u mladosti upoznavao sa različitim umetničkim i društvenim idejama. Kao pisac afirmisao se već prvim zbirkama pripovedaka, a tokom narednih decenija izgradio je opus u kojem se prepliću realizam, ironija, politička kritika i eksperimentisanje sa pripovedačkom formom.

Zašto pročitati ovu knjigu?

Zato što kroz humor govori o ozbiljnim stvarima.
Zato što je kratka, neobična i književno zanimljiva.
Zato što Pireš bira formu satire i alegorije, stvaraja delo koje se čita lako, ali ostavlja prostor za razmišljanje.

O piscu

Žoze Kardozо Pireš (José Cardoso Pires, 1925–1998) bio je jedan od najznačajnijih portugalskih pisaca druge polovine 20. veka. Pisao je romane, pripovetke, drame, eseje i političku satiru, a njegovo stvaralaštvo obeležili su kritički odnos prema društvu, izražena svest o političkim i istorijskim prilikama i specifičan, moderan pripovedački stil. Rođen je u mestu Sao Žoao do Peso, u oblasti Kaštelo Branko, nedaleko od španske granice. Studirao je matematiku na Univerzitetu u Lisabonu, ali je studije napustio i jedno vreme služio u portugalskoj mornarici. Nakon toga se posvetio novinarstvu i književnosti.

Među njegovim najznačajnijim delima izdvajaju se roman „Delfin” (O Delfim, 1968), jedno od ključnih ostvarenja moderne portugalske književnosti, kao i „Balada o Plaži pasa” (Balada da Praia dos Cães, 1982), roman zasnovan na stvarnom političkom događaju i prožet atmosferom represivnog portugalskog društva. Značajno mesto u njegovom opusu zauzima i „Aleksandra Alfa” (Alexandra Alpha, 1987), dok je knjiga „De Profundis, Valsa Lenta” (1997), nastala iz ličnog iskustva nakon teškog zdravstvenog događaja, jedno od njegovih najintimnijih i najneobičnijih dela. Pored romana i pripovedaka, pisao je drame, eseje i satirične tekstove, a pojedina njegova dela doživela su i filmske adaptacije.

Pireš je bio jedan od najuticajnijih portugalskih autora svog vremena. Za svoj književni rad dobio je brojna priznanja, među kojima Međunarodnu nagradu Latinske unije, nagradu „Pessoa” i Veliku nagradu za književni život Udruženja portugalskih pisaca. Njegovo stvaralaštvo pripada portugalskom neorealizmu, ali se vremenom razvijalo ka savremenijim i postmodernističkim pripovedačkim postupcima. Preminuo je u Lisabonu 1998. godine, ostavljajući iza sebe opus koji i danas zauzima značajno mesto u portugalskoj književnosti.