KNJIGA ZA VIKEND – Često preporučujemo nagrađivane knjige za čitanje, pa i sada možemo da kažemo da je naša Knjiga za vikend zaista nagrađivana knjiga! Ovoga puta preporučujem vam roman „U orbiti” britanske književnice Samante Harvi, koji je dobio prestižnu Bukerovu nagradu, a kod nas ga je objavila Geopoetika u prevodu Ane Stefanović.

Roman „U orbiti” Samante Harvi, u prevodu na srpski, kratko je, ali sadržajno veoma slojevito delo koje spaja elemente naučne fantastike, filozofske drame i poetske proze. Iako se radnja odvija izvan Zemlje, u središtu romana zapravo nije svemir, već čovek i njegova planeta, njen život i ranjivost.

Roman „U orbiti” Samante Harvi, objavljen 2023. godine, stekao je svetsku pažnju nakon što je 2024. godine osvojio prestižnu Bukerovu nagradu, jedno od najznačajnijih priznanja za književnost na engleskom jeziku. Time je ovaj kratki, poetski roman, koji je do tada imao osobenu, ali ne i široku čitalačku publiku, dospeo u središte književne javnosti. Kažu da je po obimu najmanji među delima koja su dobila ovu nagradu. Na neki način, odlikuju ga i poetske pasaži, mnogo je prikaza toka svesti likova, kosmonauta, a kad ste tako daleko iznad svoje planete neminovno je da promišljate o smislu postojanja uopšte.

Radnja je smeštena na Međunarodnu svemirsku stanicu i odvija se tokom 24 sata, prateći šest astronauta koji šesnaest puta obiđu Zemlju. Njihov život u orbiti, svakodnevni naučni zadaci i pogled na planetu postaju povod za razmišljanja o prirodi, klimatskim promenama, čovekovoj usamljenosti i prolaznosti. Oni su: Roman, Nel, Anton, Čie, Pjetro i Šon, plutajuća porodica u svemirskoj stanici.

Kako je to gledati Zemlju iz svemira, planine, oblake, okeane, videti oluje, kako se osvetljavaju kontinenti, sve to piše „U orbiti”, a piše i kako je zamišljati kuću gledajući tu divnu plavu planetu i čeznuti za njom. Kako je strašno i divno ići u svemirsku šetnju, čeznuti za vetrom i kišom, običnom kišom da vam pokvasi lice, o tome maštaju astronauti. Možda nas ovaj roman nauči da malo više volimo sovju planetu, da više brinemo o njoj, istovremeno i sami o sebi.

Vreme je neumitna kategorija, pa ipak gore u svemiru ono je realtivno, zato iskusni kosmonaut Roman dane beleži reckama na papiru. Njegova razmišljanja o vremenu su inspirativna: Svemir cepka vreme u komadiće. On ne želi da ubrza vreme, samo hoće da ga veže za nešto brojivo, u suprotnom „centar odluta” jer oni u jednom danui šesnaest puta obiđu Zemlju, vide šesnaest svitanja i zalazaka ili dana i noći.

Književnica je roman zamislila, kako je rekla u jednom razgovoru, kao svojevrsnu „svemirsku pastoralnu” priču, u kojoj svemir nije toliko prostor avanture koliko mesto sa kojeg se Zemlja može sagledati kao jedinstven, lep i ranjiv svet. Posebnu vrednost romanu daje poetski i meditativni stil, kao i neobična struktura u kojoj svako poglavlje prati jednu orbitu oko Zemlje. Ima i elemenata fantastike, posebno u pričama o vanzemaljcu i robotu.

Iz svemirske perspektive posebno se ističu posledice klimatskih promena, požari, topljenje leda i snažne oluje. Veliki tajfun iznad Pacifika, koji zauzima u toku radnje bitno mesto, podseća astronaute na snagu prirode i ograničenja ljudske moći. Istovremeno, udaljenost od Zemlje pojačava njihovu čežnju za svakodnevnim životom, bliskošću, porodicom i običnim stvarima koje naizgled podrazumevamo. Iako se nalaze daleko od svog doma, njihova povezanost sa životom na Zemlji ostaje neraskidiva.

Zašto pročitati ovu knjigu?

Zbog drugačijeg pogleda na Zemlju. Roman nas podstiče da sopstvenu planetu sagledamo iz perspektive koja prevazilazi državne granice, sukobe i svakodnevne podele, otkrivajući je kao zajednički i nezamenljiv dom.
Zbog spoja poezije, nauke i filozofije. Samanta Harvi od naizgled jednostavne priče o jednom danu u svemiru stvara meditaciju o vremenu, prolaznosti, usamljenosti i čovekovom mestu u beskraju.
Zbog podsećanja na ono što je zaista važno. Udaljenost od Zemlje menja pogled na svakodnevicu i pokazuje koliko su bliskost, priroda i osećaj pripadnosti dragoceni, naročito kada shvatimo koliko je sve to krhko.

O piscu

Samanta Harvi (Samantha Harvey), rođena 1975. godine u Kentu u Engleskoj, britanska je književnica i dobitnica Bukerove nagrade za 2024. godinu. Studirala je filozofiju na univerzitetima u Jorku i Šefildu, a doktorirala kreativno pisanje na Univerzitetu Bat Spa, gde danas predaje. Piše romane, eseje i memoare, a u svojim delima često se bavi ljudskom svešću, prolaznošću, usamljenošću i krhkošću ljudskog postojanja. Objavila je romane The Wilderness (2009), za koji je dobila nagradu Betty Trask i bila nominovana za Bukerovu nagradu, All Is Song (2012), Dear Thief (2014), The Western Wind (2018) i Orbital (2023), koji je u Srbiji objavljen pod naslovom U orbiti u izdanju Geopoetike. Autorka je i memoara The Shapeless Unease (2020), u kojem piše o iskustvu teške nesanice.

U opisivanju njihovih svakodnevnih kosmonautskih zadataka i rutine, krije se u stvari radnja, više vezana za tok svesti likova. O, kako je mali čovek u suočavanju sa snagom prirode, sa beskrajem svemira, može se zaključiti nakon čitanja, kad postanemo svesni ranjivosti planete i naše vrste. Ta ranjivost je istovremeno i nešto posebno, nešto jedinstveno, što nas upravo čini ljudima. „U orbiti” je, pre svega, knjiga o Zemlji posmatranoj iz daljine. Spojem naučnog i lirskog, Samanta Harvi podseća nas da je planeta koju često uzimamo zdravo za gotovo naš jedini dom, čija budućnost zavisi i od nas i našeg odnosa prerma njoj.