Knjiga za vikend: MESTO KOJEM ISTINSKI PRIPADAMO

KNJIGA ZA VIKEND – Pomalo setna i malo melanholična storija, čija radnja je smeštena u jedan daleki svet, udaljen od nas, tačnije rečeno roman, „Kuglice za pačinko” autorke Elize Sua Disapen, u izdanju Čigoja štampe, naša je knjiga za vikend. Roman je napisan u prvom licu, glavna junjakinja je i pripovedač, a autorka ističe da je veliki deo priče autobiografski. Ona, dakle, piše o onome čemu je sama svedočila, što je doživela i proživela.  Piše o tome kako je izgledalo iseliti se i otići u daleku zemlju.

Za nas, ali ne i za Japance, pomalo neobičan naslov romana „Kuglice za pačinko” privlači pažnju. Šta je pačinko? To je prvo pitanje. Verujem da mnogi od vas znaju da je reč o japanskoj igri koja pomalo podseća na flipere, ali to zapravo nije, mogli bismo je uporediti s fliperima u kojima kuglice padaju vertikalno, a igrač ne može mnogo da utiče na ishod. Kada ostvari dobitak, igrač dobija žetone koje može da zameni za različite proizvode, poput paste za zube, sapuna i drugih potrepština. Dakle, u toj igri uopšte nema novca.

Ovaj roman je popularan, naročito među mlađom generacijom, nije mnogo obiman i može se pročitati prilično brzo. Možete ga čitati u prevozu, dok negde čekate ili pak kod kuće u opuštenoj atmosferi. Objavljen je u prevodu Novaka Golubovića.

Glavna junakinja Kler pokušava da razume sopstveno mesto u različitim kulturama i promenljivoj porodičnoj tradiciji. Kako je ona ujedno i pripovedač, može se reći da povezuje dve generacije, dva sveta: podučava francuskom jeziku dvanaestogodišnju Mieko, a ostatak vremena provodi s bakom i dekom, korejskim emigrantima koji su pre više od pola veka napustili domovinu i utočište pronašli u Japanu.

Baka i deka zapravo su povod za njen dolazak u Japan. Oni su Koreanci koji su izbegli, a u pozadini njihove priče nalazi se čitava istorijska pripovest. Autorka se ne bavi politikom, ratovima i velikim istorijskim promenama na azijskom prostoru, već se usredsređuje na mikroplan, na porodične odnose i lična iskustva.  

Dolazi u Tokio i pronalazi posao: treba da podučava francuskom jeziku jednu malu devojčicu. U razgovoru s njom saznaje nešto što je veoma lepo rečeno. Mama devojčice joj kaže da nikada neće progovoriti japanski. Autorka se pita kako je to moguće, ona je bila ubeđena da odlično govori japanski, a za korejski je znala da ga slabo zna zato što s bakom i dekom uglavnom razgovara na engleskom jeziku.

Baka i deka nose teret davno ostavljene prošlosti i uspomena o kojima se retko govori, a njihova namera da se vrate u Koreju otvara pitanja doma, gubitka i pripadnosti. Posebno mesto u njihovoj porodičnoj priči zauzima Šajni, lokal za pačinko koji su baka i deka otvorili po dolasku u Japan, a čija svetla i zvuci čuvaju tragove njihovog nekadašnjeg života i snova. U romanu su prisutne i druge igre, poput Monopola, kao i različita maštovita nastojanja da se baki i deki predoči mogućnost povratka i želja da se vrate, iako se neke stvari možda nikada neće dogoditi.

Kroz međusobne susrete ovih likova, Eliza Sue Disapen istražuje različite oblike usamljenosti i osvetljava složenost porodičnih veza, osećaj nepripadanja i teškoće očuvanja identiteta između različitih jezika i kultura. Kler se nalazi između nasleđa svojih predaka i sopstvenog identiteta.

Zašto da pročitate ovu knjigu?

• Zbog susreta različitih kultura. Kroz iskustva likova i njihove životne okolnosti, čitalac upoznaje složene odnose između Istoka i Zapada, tradicije i savremenog života, kao i izazove života između različitih svetova.
• Zbog književnog stila i atmosfere. Eliza Sua Disapen prepoznatljiva je po suptilnom pripovedanju i sposobnosti da kroz naizgled obične situacije dočara duboka osećanja, usamljenost i ljudsku potrebu za bliskošću.
• Ovaj roman vredi pročitati jer nas podseća da je potraga za sopstvenim identitetom često i potraga za mestom kojem zaista pripadamo.

O književnici

Eliza Sua Disapen (Elisa Shua Dusapin) rođena 1992. godine u Francuskoj, francusko-švajcarska je autorka korejskog porekla po majci, koja danas živi i stvara u Švajcarskoj. Obrazovala se na Švajcarskom književnom institutu, a pažnju književne javnosti privukla je već debitantskim romanom „Zima u Sokčou”, objavljenim 2016. godine. Za ovo delo osvojila je nekoliko značajnih priznanja, među kojima su nagrade Robert-Valzer, Režin Deforž i Nacionalna američka nagrada za prevodnu književnost. Nakon uspešnog prvenca, objavila je romane „Kuglice za pačinko”, „Vladivostok cirkus” i „Stari požar”, kao i novele, pripovetke i muzičke komade. U svojim delima istražuje teme identiteta, porodičnih odnosa, kulturnih razlika i osećaja pripadnosti, često prikazujući likove koji se nalaze između različitih jezika, kultura i životnih iskustava. Za roman „Stari požar” osvojila je nagradu Vepler–Fondacije La Post, jedno od značajnih priznanja u savremenoj francuskoj književnosti. Roman prati ponovno okupljanje dve sestre, Agate i Vere, koje se nakon smrti oca vraćaju u porodičnu kuću, gde se suočavaju sa zajedničkom prošlošću i narušenim odnosima. Književni rad Elize Sue Disapen odlikuju suptilan pripovedački izraz, pažljivo oblikovana atmosfera i interesovanje za složene ljudske odnose. Njena dela prevedena su na više jezika, a roman „Zima u Sokčou” ekranizovan je 2024. godine u režiji Koje Kamure.

Umesto da istoriju prikazuje kroz velike događaje, Eliza Sua Disapen je otkriva kroz svakodnevicu, porodične uspomene i neozgovorene reči koje ponekad razdvajaju i najbliže. „Kuglice za pačinko” su intiman portret ljudi koji, svako na svoj način, tragaju za osećajem doma i mestom kojem mogu istinski da pripadaju, a nekad je to mesto ceo svet.