Prim. dr Dragan Malobabić, zaposlen je od početka karijere u Opštoj bolnici u Sremskoj Mitrovici, gde je trenutno i vršilac dužnosti direktora te ustanove. Slovi za jednog od najvećih stručnjaka specijalista ginekologije i akušerstva, na našim prostorima, ima zvanje primarijusa, poznat je i kao laparoskopski instruktor, učesnik brojnih stručnih skupova u zemlji i inostranstvu. Rođen je 9. marta 1967. godine u Beogradu. Osnovnu školu završio je u Rumi, a srednju medicinsku u našem gradu gde trenutno živi.

Sremska Mitrovica je grad gde živite i radite, Ruma je mesto gde ste završili osnovnu školu i ranije živeli. Kako mesto ova dva grada zauzimaju u Vašem životu?

„U Rumi sam živeo 50 godina, a u Sremskoj Mitrovici radim od 1991. godine.Oba grada smatram svojim, a zbog blizine naselja i čestog putovanja na toj relaciji smatram se građaninom oba mesta. Isto me gledaju i pacijenti i na neki način svojataju, tako da bih mogao da kažem u da sam iz Šida, Iriga, Pećinaca, Pazove, Inđije. U celom Sremu imam prijatelje, pacijente i to je ono što donosi rad u Opštoj bolnici. Ovo je Bolnica građana Srema, pa su tako i lekari njihovi.”

Medicinski fakultet Univreziteta u Novom Sadu, završili ste1991, u 24. godini, kao prvi u klasi, a zvanje specijaliste stekli već u 29. godini. Kako je izgledalo školovanje i period kada ste kao mlad lekar još bili na specijalizaciji?

„Umoje vreme se prvo išlo u vojsku, tako da sam nakon prijemnog ispita, 1985. godine, pauzirao jednu godinu i počeo da studiram 1986. Otac mi je tada već bio u penziji, živeo sam u studentskom domu I tog perioda se sećam kao bezbrižnog. Imam nekoliko kolega iz Sremske Mitrovice s kojima sam studirao i provodio vreme, dužio se, izlazio. Tada nisam mislio da ću kraj fakulteta dočekati u ratu podeljenoj zemlji. Diplomirao sam u septembru 1991, odmah počeo da radim u Bolnici koja je ubrzo i bukvalno postala ratna bolnica.”

Vi ste i vršilac dužnosti direktora, obavljali ste više funkcija u mitrovačkoj bolnici, gde radite od početka svoje profesionalne karijere – načelnik Službe za ginekologiju i akušerstvo, pomoćnik direktora za Sektor kliničkih službi i zamenik direktora. Recite nešto više o ovim poslovima upravljavanja.

„Kada je dr Goran Ivić postao direktor Zdravstvenog centra, tako se tada zvala ustanova koja se sastojala od bolnice i doma zdravlja, 2005. godine, odmah mi je ponudio mesto svog pomoćnika za medicinska pitanja. U hodu sam završavao obuku iz zdravstvenog menadžmenta, bavio sam se bolničkim infekcijama, tretmanom medicinskog otpada, stručnim usavršavanjem osoblja, donacijama, svim onim pitanjima koja su jako bitna za redovno funkcionisanje ustanove. Tadašnji Predsednik Upravnog odbora Vladimir Malbašić me jednom pitao da mu u dve reči objasnim šta sam ja u Bolnici i tada sam mu rekao da sam ja ono što je u fabrici tehnički direktor. Od 2005, sa jednim kratkim prekidom, bio sam u menadžmentu do januara 2022. godine, kada sam imenovan za vršioca dužnosti direktora Opšte bolnice, na kojoj funkciji se nalazim i danas. Ponosan sam na celokupan period, posebno na svo osoblje Bolnice koja ja pregrmela dva rata, poplave, svinjski grip, koronu… Još bih istakao četiri prva mesta u merenju kvaliteta rada bolnica u kategoriji bolnica koje pokrivaju teren sa više od 100 000 osiguranika. Takođe, bolnica je pionir u korišćenju informacionih tehnologija, a nadamo se i u telemedicini, na čemu sada aktivno rade lekari, pomoćnici direktora I informatička služba.”

Od 2003. godine ste laparoskopski instruktor, a zvanje primarijusa imate još od 2010. godine. Obučavate i kolege u bolnicama širom zemlje iz domena laparoskopske hirurgije u ginekologiji. Koliko je bitno stalno usavršavanje?

„Bolnica je preko 20 godina lider u laparoskopiji, a sam, aktivno učestvujem svo vreme u tom radu. Pored edukacije kolega iz drugih ustanova stalno obučavam i svoje kolege. Oprema neverovatno napreduje, mlađi ljudi to lakše prate, tako da oni obnavljaju moje teoretsko znanje, a ja im vodim ruku, pošto je naš posao, grubo rečeno, sličan zanatu i potrebno je vreme da znanje pređe u veštinu.”

Bili ste i predsednik posebnog Odbora za sekundarnu i tercijarnu zdravstvenu zaštitu u Lekarskoj komori Srbije. Pre nekoliko godina, na osnovu iskustava i ocena porodilja, a u akciji magazina „Mama”, izabrani ste u top 40 najomiljenijih ginekologa u Srbiji. Koliko znače ovakva priznanja?

„Rad u osnivanju lekarske komore me je privlačio, kao i sve novine koje je bolnica usvojila, u toku mog radnog staža. Lekarska komora je zamišljena kao instrument organizovanja lekarstva, kao spona između zdravstvenih vlasti i lekara. Bavi se edukacijom i ima neka preneta ovlašćenja od kojih bih istakao nadzore nad radom zdravstvenih ustanova.”

Oženjeni ste i imate troje dece. Vi i Vaša supruga, takođe vrstan stručnjak ginekolog međusobno se podržavate i profesionalno izuzetno dobro sarađujute. U čemu je tajna Vašeg zajedničnog uspeha?

„Supruga i ja smo vršnjaci, zajedno smo išli u srednju školu i na fakultet, specijalizirali smo volonterski, neko vreme smo radili i na istom odeljenju. Ista škola i školovanje u isto vreme doveli su i do sličnih stavova u medicini. Radimo preko 30 godina, veliki broj pacijenata smo lečili, porađali i u tome je tajna.”

Poslednjih godina sve je više porođaja carskim rezom. Iz kojih razloga i kakvo je Vaše viđenje reproduktivne slike u Sremskoj Mitrovici i Sremu?

„Prosečna prvorotka u Sremu ima 30 godina. Pre samo 50-60 godina to je bilo nezamislivo. Taj period za evoluciju je samo jedan trenutak. Naša vrsta nije prilagođena za kasnije rađanje, a kasnije rađanje je posledica želje da se sve u životu reši pre potomstva. Kasnije rađanje je glavni krivac za sve više neplodnih brakova u u krajnjem i za veći procenat carskog reza. Poruka je prosta, rađajte što ranije, a sve ostalo će se rešiti lakše.”

Stalno se stručno usavršavate. Zašto je to potrebno?

„Prvi Načelnik mi je bio dr Laza Lazić, a kada sam prešao na ginekologiju dr Petar Peruničić. Dr Lazić mi je rekao da se moram brijati svako jutro. Dr Peruničić mi je rekao jednu rečenicu koju poštujem i danas, a ona glasi: Stalno sedi u ambulanti i veština će doći. Poručio bih mladima da je lekar dužan da daje primer, izgledom, ponašanjem. Kao što lekara ljudi propuste kada čeka u redu u pošti, tako ga i jače osuđuju, kada za to dođe vreme. I tako se ja svako jutro brijem, svaki dan radim sa pacijentima i uvek se nadam najboljem.”

Šta za Vas predstavlja posebno zadovoljstvo u poslu?

„Malo me zabrine kada čujem na porođaju: Doktore, Vi ste porađali i moju mamu sa mnom. I dalje najviše volim da operišem, u sali je kontrolisano okruženje, svi ljudi oko mene su sami izabrali da rade pod veštačkim svetlom i veštačkim vazduhom. Voleo bih da je zadovoljstvo osoblja uslovima rada i naknadom za rad veće.”

Šta biste poručili mladima koji počinju da se bave poslom u zdravstvu?

„Poručio bih zdravstvenim radnicima da su ljudi koji dolaze u bolnicu bolesni i da se bolesnom čoveku mora prići na način da zadobije poverenje. Da se malo i našalim, meni je to lakše, pošto se ceni kada doktor ima više od 100 kg. A pacijentima bih poručio da je zdravstveni radnik čovek kao i on i da je lepa reč neophodna sa obe strane. Ubeđen sam da je zdravstveni sistem bolji deo našeg društva, koje je u tranziciji.”

Razgovarala Slađana MILENKOVIĆ

Fotografije lična arhiva sagovornika i Slobodan NIKŠIĆ