KNJIGA ZA VIKEND – Poezija je i danas moguća, može se reći neophodna, kako bismo vratili veru u sebe, u svet. Ovoga vikenda neka vam društvo pravi knjiga izabranih pesama „Tiha zverka podneva” poznatog srpskog autora Gojka Božovića.

U knjizi izabranih pesama i hronika „Tiha zverka podneva”, u izdanju Kontrasta iz Beograda, Gojko Božović sabira i prelama petnaest godina pesničkog iskustva u jedinstvenu celinu. Zatupljene pesme iz zbirki Elementi, Obližnja božanstva i Mapa povezuju se u knjigu koja osluškuje i slika savremeni svet između svakodnevice i istorije, između čulnog i misaonog, ličnog i opšteg kroz tematske linije – grad, mit, svakodnevica, vidljivo i nevidljivo, glasovi, hronika, putovanje.

Božovićeva poezija je „stišani govor o modernom svetu”, kako primećuje Mihajlo Pantić, glas koji otkriva epifanije svakodnevnog i ponore velikih priča. U njoj se, kako kaže Ljudmila Mindova, „udahnjuje život i obasjava svetlošću sve ono što je poslato svetu zaborava i senki”. To je pesništvo koje ne dopušta da išta što je ljudsko ostane nevidljivo. U tom smislu, „Tiha zverka podneva” nije samo izbor pesama, nego „hronika vremena i unutrašnjih stanja”, knjiga u kojoj se glas pesnika prepliće sa glasom hroničara. To je pesništvo dijaloga – sa tradicijom, sa istorijom, sa samim sobom i istovremeno pesništvo tišine, u kojoj se prepoznaje ono što je najdublje ljudsko. Najvažnije simboličke veze u ovoj poeziji ostvaruju se između grada i putovanja, svakodnevnog i mitskog, te autor okreće naglavce klasične predstave o civilizaciji i destrukciji, pokazujući da sile koje razaraju više ne dolaze spolja, već iz samog središta grada, iz nas samih. Kako je napisao i pesmi „Na prelazu”:

Na prelazu izmedu dana i noći,

Na prelazu izmedu grada i podgrađa,

Gde ulica prelazi u travu,

Gde sam ostao bez senke,

Nešto minu Ispred mene.

Ni čovek, ni nečovek.

Ni slika, ni slutnja.

Ni ja, ni neko drugi.

Ni neko, ni niko.

Njegove pesme odlikuju misaona jasnoća, emotivna suzdržanost i snažan dijalog sa savremenim svetom i pesničkom tradicijom, dok njegovi eseji svedoče o istrajnom promišljanju srpske književnosti u širem evropskom kontekstu. Božović je jedan od retkih savremenih autora koji jednako pažljivo gradi i pesmu i mišljenje o poeziji. Njegove knjige pesama i eseja predstavljaju svedočanstvo o trajanju jezika i smisla u vremenu koje se ubrzano menja.

U vremenu koje sve više favorizuje brzinu, površnost i potrošnost, čitanje i pisanje poezije postaje „čin otpora”. Nekada je poezija bila način da se tumači svet; danas, ona je način da spoznamo sebe, a svet sačuvamo od banalnosti. Ako je u prošlim vremenima pesnik bio prorok, danas je on „čuvar tišine i smisla”, onaj koji u jeziku traži ono što nas još uvek povezuje.

Zašto pročitati ovu knjigu?

Jer ova knjiga daje pogled iznutra na svet, na svakodnevne prizore, prepoznajući u njima slojeve istorije, kulture i ličnog iskustva. Vraća nam veru u moć reči.
Jer spaja senzibilnost i promišljenost na retko ujednačen način. Božovićev stih je istovremeno čulan i intelektualan, strastven i razuman. U njemu se oseća dijalog sa tradicijom, od Kavafija do Hristića, ali i hrabrost da se o savremenosti govori bez retoričkih maski. Njegove pesme pokazuju da se duboka emocija i jasno mišljenje ne isključuju, već međusobno pojačavaju.
U vremenu u kojem buka preplavljuje sve, ova knjiga donosi miran, misaon glas koji nas vraća smislu i jeziku. U svetu koji sve meri brzinom i korisnošću, ova knjiga podseća da poezija postoji da bi nas zadržala, usporila i naučila da ponovo vidimo.

O piscu

Gojko Božović (Pljevlja, 1972) pesnik je književni kritičar, esejista i izdavač. Autor je bogatog i raznovrsnog pesničkog i esejističkog opusa koji se proteže kroz više od tri decenije stvaralaštva. Poezija mu je prevođena na mnoge evropske jezike i objavljivana u Makedoniji, Bugarskoj, Rusiji, Hrvatskoj, Ukrajini, Rumuniji, Slovačkoj i Sloveniji, gde je prihvaćena s podjednakim interesovanjem čitalaca i kritike. Za svoj književni rad nagrađen je brojnim priznanjima za poeziju i esejistiku u zemlji i inostranstvu, među kojima su „Matićev šal”, „Branko Ćopić”, „Kočićevo pero”, „Borislav Pekić” i međunarodna nagrada „Europa Giovani”. Pored autorskog rada, Božović se istakao i kao izdavač i kulturni organizator. Osnivač je i glavni urednik izdavačke kuće Arhipelag, jedne od najvažnijih kuća savremene srpske književnosti, kao i Beogradskog festivala evropske književnosti, manifestacije koja povezuje autore i čitaoce iz čitave Evrope. Potpredsednik je Srpskog PEN centra i jedan od najznačajnijih savremenih posrednika između književnosti, kulture i javnog života. Živi i radi u Beogradu.

Poezija nas uči strpljenju, slušanju i saosećanju, trima veštinama koje moderni svet često gubi. Zato čitati Božovića danas znači usporiti, udahnuti, i setiti se da svet, ma koliko ubrzan i nesiguran, još uvek ima dubinu i glas. „Tiha zverka podneva” poziva nas upravo na to: da u tišini prepoznamo zverku podneva, ono što u nama diše, čeka i veruje da je pesma još uvek moguća. Čitajući Božovića, čitamo svet, ali i sebe, u njegovom tihom, ali postojanom odrazu.