Prim. dr sci. med. Mirjana Kendrišić, specijalista anestezije sa reanimatologijom poznata je kao lekar izuzetne posvećenosti i profesionalnosti. Medicina za nju nije samo profesija, već životni poziv. Rođena je u Sremskoj Mitrovici, Medicinski fakultet u Beogradu zavšila je 1990. godine i u Opštoj bolnici Sremska Mitrovica radi od prvog dana svoje karijere. Specijalizacijalizaciju iz anesteziologije sa reanimatologijom, kao i postdiplomske studije (magesterijum i doktorat) završila je na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu. Specijalista je postala sa 30 godina, a doktor nauka sa 50 godina, kao već iskusan lekar. Posebno profesionalno interesovanje usmerila je ka anesteziji u porodiljstvu.

Plaketa grada tokom svečanosti dodele Novembarske nagrade za 2025.godinu dodeljena je Opštoj bolnici Sremska Mitrovica, kao i Domu zdravlja,Policijskoj upravi i Odeljenju za vanredne situacije u našem gradu. Vi ste se zahvalili u ime nagrađenih. Koliko ovo priznanje znači za jednu ustanovu kao što je Opšta bolnica?

Novembarska nagrada je najveće priznanje koje grad dodeljuje i ima višedecenijsku tradiciju. U međuvremenu se SremskaMitrovica mnogo promenila, ali ova lepa tradicija je nadživela zub vremena. Sećam se kao dete koliko smo bili ponosni na tatu koji je bio jedan od laureata.

Spomenuli ste oca, koliko ste se ugledali na roditelje?

U detetetu koje u sebi nosimo i kada odrastemo usađene su i vrednosti koje su nam roditelji ugradili. Za mene je veoma važan odnos prema gradu u kome sam rođena i u kome živim To sam nasledila od roditelja, kao i odnos prema poslu. Oni su me naučili da nema uspeha bez maksimalne posvećenosti.

Bolnica u Sremskoj Mitrovici obeležava više od 200 godina postojanja. Kako lično doživljavate činjenicu da radite u ustanovi sa tako dugom tradicijom?

Opšta bolnica Sremska Mitrovica je jedna od najstarijih zdravstvenih ustanova u Srbiji, osnovana je 1826. godine. To je bilo gotovo 100 godine pre osnivanja prvog Medicinskog fakulteta u Srbiji, koji je osnovan u Beogradu 1920. godine. Možemo samo da pretpostavimo koliko je bilo teško u to vreme zaposliti lekara u bolnici. Sve ustanove u svetu sa dugom tradicijom sa ponosom ističu kada su osnovane. Kolege iz drugih gradova u Srbiji, kao i kolege iz inostranstva se veoma često iznenade kada pomenemo koliko je stara naša bolnica. Lepo je što imamo i autentičnu zgradu iz tog perioda. Grad je i pre 200 godina pomagao bolnici, tako je i sada.

Pre godinu dana grad je pomogao i da se renovira ceo jedan poliklinički deo. Koliko su bolji uslovi važni za kvalitet rada, ali i za osećaj sigurnosti kod pacijenata?

Kada je čovek zdrav možda i ne primećuje ambijent u kome kratko boravi da bi obavio neku medicinsku konsultaciju. Ali kada ste bolesni, sigurno je da ambijent u kome se lečite uliva osećaj straha ili sigurnosti u zavisnosti od okruženja. Ambulantno – poliklinički deo je promenio izgled i to je jako važno za pacijente i za zaposlene. Pored toga je važan kvalitet usluge, kao i lepa reč. Sve su to faktori neophodni za uspešan oporavak.

Anesteziologija je medicinska grana koja podrazumeva primenu različitih anestetika kako bi se smanjio ili u potpunosti uklonio osećaj bola i neugodnosti tokom medicinskog tretmana. Kako biste obrazložili tvrdnju da je anestezija od suštinskog značaja za operacije?

Hirurgija je stara više hiljada godina, o tome postoje dokazi i u mitrovačkom muzeju gde se nalaze stari hirurški instrumenti. Istorijski pomak u hirurgijije napravljen tek u 19. veku kada je uvedena anestezija, jer su tek onda mogli da se izvode složeniji hirurški zahvati. Savremena anesteziologija podrazumeva moderne lekove, bezbedne procedure i kvalitetno praćenje pacijenata tokom operacije. Naši pacijenti i dalje često pitaju da li postoji rizik „da se ne probude posle anestezije”, a za šta u današnje vreme zaista ne postoji rizik. Pored toga, mnogo više pažnje se posvećuje tretmanu bola nakon operativnog zahvata. Maksimalno se trudimo da se pacijenti po povratku iz operacione sale osećaju prijatno, a ne bolesno.

Kao osoba koja je imenovana u komitet Svetske federacije anesteziologa (WFSA), kako vidite izazove unapređenja anestezije u zemljama sa slabijim resursima?

U svim zemljama u razvoju, najveći problem je medicinska oprema i adekvatnoobučeni kadrovi. Postoje države koje imaju po 2-3 anesteziologa, a veće su od Srbije 10 puta. Nama je nezamislivo kako je uopšte moguće sprovođenje zdravstvene zaštite u takvim uslovima. WFSA pokušava da ublaži ogromne nejednakosti u svetu i da edukuje kadrove. Sa uvođenjem interneta, sve je olakšano. Danas postoje brojne internet konferencije. Pored toga, finansirali smo edukaciju mladih anesteziologa iz zemalja u razvoju u prestižnim centrima širom sveta.

Jedini ste predstavnik Evrope u najvišem telu WFSA zaduženom za edukaciju. Šta vam to mesto omogućava i kako ga koristiti za razvoj anesteziologije u Srbiji?

U okviru Svetske asocijacije anesteziologa bila sam birana u Akušerski bord (Obstetric Committee 2012-2020) dva mandata, kao prestavnik Istočne Evrope. Što smo više povezani sa drugim ustanovama šrom sveta, a i ovde kod nas, imaćemo bolje šanse da unapredimo kvalitet rada. Često konsultujemo naše kolege iz prestižnih centara u SAD vezano za pacijente sa retkim sindromima ili stanjima. Postoje u svetu mnogo veće bolnice od naše, sa ogromnim brojem pacijenata, dragoceno je iskustvo njihovih lekara. Isto tako postoje anesteziolozi koji se usko bave retkim sindromima.

Bili ste jedan od autora prvog udžbenika o akušerskoj anesteziji na Balkanu. Šta je za vas lično značilo učestvovati u stvaranju knjige koja postaje referenca za čitavu oblast?

Akušerska anestezija se subspecijalistička grana i za sada u Srbiji ne postoji kao subspecijalizacija. Pored toga bezbolni porođaj nije standard u većini bonica, a regonalna anestezija za carski rez se ne izvodi u Srbiji za sve planirane porođaje. Zato je bilo veoma važno i izazovno da se napravi udžbenik koji će pomoći kliničarima u svakodnevnom radu. Te iste godine, 2016, imala sam priliku da budem i jedan o autora prvog evropskog udžbenika akušerske anestezije (Obsteric anesthesia textbook), koje je izdao najveći svetski izdavač udžbenika, Oxford University Press.

U svom poglavlju bavili ste se bezbolnim porođajem. Kako ocenjujete današnju informisanost trudnica o mogućnostima analgezije tokom porođaja u poređenju sa periodom od pre 10 ili 20 godina?

Sve se promenilo uvođnjem interneta. Mi smo se godinama borili da se o tome priča na edukacijama za trdnice, prevodili smo brošure Evropskog udruženja za akušesrku anesteiju i delili u našoj ambulanti, razgovarali sa njima. Ranije je trebalo ubeđivati trudnice da prihvate bezbolni porođaj, a danas je naveći problem nedostatak 24/7 akušeskog servisa, da bi se svima izašlo u susret.

Svojevremeno godišnja škola akušerske anestezije u Sremskoj Mitrovici okupila je stručnjake iz Srbije i SAD. Šta je, prema vašem mišljenju, najznačajnija poruka ili zaključak tog skupa?

Prvu školu akušerske anestezije u Srbiji organizovali smo još davne 2007. godine i to kao Opšta bolnica Sremska Mitrovica u saradnji sa Evropskim udruženjem za akušersku anesteziju (Obsteteric Anesthesia Association- OAA), u sali Skupštine grada. Tada su nam gosti bili iz Velike Britanije. Nakon toga smo u okviru saradnje sa američkim akušerskim anesteziolozima, koji su boravili u Novom Sadu svake godine u KC Vojvodine, organizovali Akušersku školu u Sremskoj Mitrovici. Tome je mnogo oprinela i dr Borislava Pujić, takođe Mitrovčanka koja je radila dugi niz godina u porodilištu Betanija. Poruka svake akušerske škole, pa i ove naše je da je uslov za pozitivno iskustvo sa porođajem dobra informisanost trudnica pre dolaska u bolnicu, kao i dobra komunikacija u timu porodilja-babica-akušer-anesteziolog.

Držite obuke iz primene ultrazvuka za anesteziologe. Šta smatrate ključnim prednostima ove neinvazivne procedure i koliko ona menja praksu intenzivne nege?

Pre nekoliko godina je primena ultrazvuka u svim oblastima medicine bukvalno eksplodirala. Mi anesteziolozi smo najpre počeli da izvodimo periferne blokade pod kontrolom ultrazvuka i to su bili prvi koraci. Zatim se primena ultrazvuka preselila u sve vrste anesteziloške prakse, pa i intenzivnu negu, kojom se takođe bavimo svakodnevno. Danas je postalo nezamislivo da lečite pacijenta u intenzivnoj nezi, a da ga gotovo svakodnevno ne pregledate ultrazvukom, kao i da koristite ultrazvuk za invazivne procedure, da bi bile bezbednije. Zbog toga sam ove godine nakon nekoliko bazičnih kurseva i priprema od skoro godinu dana uspela da položim ispit Američkog udruženja anesteziologa (ASA POCUS Certificate) i tako postanem drugi anesteziolog u Srbiji sa licencom za intruktora ultrazvuka za anesteziološke procedure.

Živite i radite u rodnom gradu, dajući velik doprinos zdravstvu. Postoje li neke osobe koje su uticale da se opredelite za bavljenje medicinom?

Želela ih da se zahvalim mojim učiteljima – dr Jeleni Šarković, dr Zdravku Adžiji i dr Stevanu Danilovu, prvim mitrovačkim anesteziolozima, kojih se često setim. Sve se promenilo u anesteziji, ali njihovi saveti i dalje važe, kako za odnos prema pacijentima, tako i za odnos prema kolegama. Ništa sa nama nije počelo, sa nama se neće ni završiti. Mogu sa ponosom da kažem da imamo sada puno mladih nada na anesteziji.

Vi ste pomoćnik direktora Opšte bolnice. Koliko je komplikovano raditi kao lekar specijalista i istovremeno kao rukovodilac?

Veoma je zahtevno, jer i jedan i drugi posao traži vreme i posvećenost. S jedne strane, duga karijera u službi koja je povezana sa gotovo svim službama u bolnici omogućava mi da razumem probleme i ostalih odeljenja. Sa druge strane, trudim se i dalje da budem kliničar, a to znači posvećenost pacijentima u sali i intenzivnoj nezi. Pacijenti su ipak na prvom mestu.

Kao neko ko je dugi niz godina deo mitrovačke bolnice, šta biste izdvojili kao najveći pomak u razvoju anesteziologije i šta vidite kao sledeći korak za poboljšanje kvaliteta zdravstvene zaštite?

Stručni kadrovi i dobra medicinska oprema, kako za dijagnostiku, tako i za lečenje su ključ uspeha svake anesteziološke službe. Ali mi nismo više samo anesteziolozi, nego doktori perioperativne medicine, oblast našeg rada se značajno proširila. Zbog toga se izuzetno radujem nabavci aparata za magnentnu rezonancu, koji bi trebao da u zanačajnoj meri unapredi dijagnostiku i koji bolnica stara 200 godina, apsolutno zaslužuje.

Kakav savet biste dali mladima koji počinju da se bave medicinom?

Spadam u generaciju koja karijeru privodi kraju. Ni mi nismo znali šta je medicina kada smo počinjali, a isto je i sa novom generacijom mladih lekara, iskustvo se kao i u životu ne može preneti na drugog. Medicina se potpuno promenila tokom moje karijere, ali jedno je ostalo isto – morate se potpuno posvetiti ovom pozivu. Ovaj poziv zahteva i dalje celog čoveka, mora se odvojiti vreme, morate da radite tokom praznika i vikendom, morate biti spremni na konstatne promene, učenje i prilagođavanje. Medicina je jako zahtevan posao, ali će vam to vratiti na hiljadu načina.