Knjiga za vikend: Univerzalna priča o čežnji i promeni

KNJIGA ZA VIKEND – Dok još traju letnje žege, predlažemo da vam društvo pravi neka dobra knjiga. Neka ovoga vikenda to bude roman „Na početku sveta” u kojem autor, Drago Jančar majstorski oživljava jedno proleće, jedno dvorište, jednu mladost i jednu ženu – da bi kroz njih ispričao veliku, univerzalnu priču o čežnji, nevinosti, gubitku i neizbežnoj transformaciji.

U romanu „Na početku sveta”, naizgled jednostavan, svakodnevni događaj, dolazak mlade gospođice u stan u prizemlju, pretvara se u poetsku hroniku odrastanja, emocionalnog buđenja i društvenih promena. Kroz oči Danijela, dečaka koji posmatra svet s prozora porodičnog stana, čitalac polako uranja u atmosferu jednog vremena koje istovremeno odiše toplinom i slutnjom, svetlošću i senkom.

Iako smešten u konkretno vreme i prostor, u svet jedne zajedničke kuće, u neko posleratno jugoslovensko predgrađe, roman svojom atmosferom i tematskim opsegom nadrasta lokalni okvir i postaje univerzalna priča o ljudskoj ranjivosti, prolaznosti i neizvesnosti života. Jančar piše s neobičnom mekoćom i pažnjom prema detaljima: mirisi prženog luka i nedeljnog pečenja, zvukovi radija, boje koje se lome u kristalnoj činiji i sneg koji se topi pod koracima – sve to pretvara se u simfoniju čulnih utisaka koje prepliće s velikim temama: usamljenost, žudnja, erotsko otkriće, krhkost svakodnevice, pad iz nevinosti.

Dolazak Helene ne deluje ni važno ni dramatično, ali s njom u zajednicu dolazi nova energija, prisutnost koja će preoblikovati njegovo poimanje sveta i ostaviti duboke tragove. Naizgled beznačajni detalji pokreti tela i odsjaj svetlosti na kristalu, u Danijelovom unutrašnjem svetu dobijaju mitsku dimenziju. Pisac pažljivo gradi atmosferu svakodnevice, dok se u pozadini naslućuju društvene tenzije, porodične tišine i lične tajne koje prete da izbiju na površinu.

Helena se pojavljuje kao figura svetlosti, krhkosti i zagonetnosti, oličenje nečega novog, nepoznatog i zavodljivog, ali i kao žena na čijim leđima leži teret prošlosti i unutrašnje borbe. Njeno prisustvo izaziva radoznalost, divljenje, želju, a zatim i zbunjenost, osećaj izdaje i gubitka. Do kraja romana, ona više nije samo Helena, već simbol nečeg većeg: žene koja nije ni „samo žena”, ni „samo grešnica”, ni „samo žrtva” – već složeno biće koje se ne uklapa u jednostavne narative.

Značajan aspekt romana jeste i pitanje sećanja i pripovedanja. Danijelov glas je glas odraslog čoveka koji pokušava da uhvati smisao onoga što se desilo u njegovoj mladosti. Taj pogled unazad ne donosi samo nostalgiju, već i svest o tome kako se velika životna priča često odvija u naizgled malim stvarima. Helenina priča, koja iz prolećne vedrine ulazi u jesenju tminu crne hronike, nije samo lokalna, već simbolična – kako sam Danijel kaže: „odlomak velike priče koja se od početka sveta ponavlja u bezbroj varijanti”.

U mnogim momentima naracija podseća na filmski kadar – kamera kao da lebdi kroz prizore, zadržava se na predmetima i pogledima, pre nego na akciji. Takva narativna sporost ne usporava roman, već ga produbljuje – čitalac postaje svedok emocionalnih nijansi, neizgovorenih istina i unutrašnjih lomova.

Zašto čitati ovu knjigu?

• Jer spaja lirsku atmosferu sa narativnim intenzitetom;
• Jer evocira vreme koje je prošlo, ali osećanja i drame koje su večne;
• Jer je pisana s toplinom, mudrošću i očima deteta koje prerano vidi svet odraslih.

O piscu

Drago Jančar (Maribor, 1948) jedan je od najznačajnijih i najprevođenijih savremenih slovenačkih pisaca. Romansijer, pripovedač, dramski pisac i esejista, redovni je član Slovenačke akademije nauka i umetnosti. Studirao je pravo, a radio kao novinar i filmski dramaturg. U njegovom bogatom opusu ističu se romani Galiot, Severna svetlost, Podsmešljiva požuda, Katarina, paun i jezuita, Graditelj, Drvo bez imena, Te noći sam je video i Kao i ljubav. Pored romana, objavio je brojne zbirke priča i eseje. Autor je i više nagrađivanih drama. Dobitnik je niza domaćih i međunarodnih priznanja, među kojima su Evropska nagrada za kratku prozu, Prešernova nagrada, Rožančeva i Sterijina nagrada, kao i Herderova, „Žan Emeri”, „Hemingvej”, „Mediteran”, „Kresnik”, „Žan Mone” i „Stefan Mitrov Ljubiša”.

„Na početku sveta” sa slovenačkog je prevela Ana Ristović, a objavljen je u izdanju „Arhipelaga”. To nije roman o spektakularnim događajima, već o nijansama, o trenucima koji menjaju život, o prvim slutnjama ljubavi i prvom susretu sa tamnijom stranom ljudskog iskustva.  Ako volite prozu koja vas ne šokira brzinom zapleta, već vas polako, nežno uvlači u svoju atmosferu i ostaje u vama dugo nakon čitanja „Na početku sveta” je knjiga za vas. U njoj se svet ne završava – on tek počinje. Ali taj početak je nežan, krhk i već pomalo tužan.