Obeležen Svetski dan bubrega

SREMSKA MITROVICA – Svetski dan bubrega obeležen je, ove godine 13. marta, pod sloganom „Da li su Vaši bubrezi zdravi? Otkrijte na vreme, sačuvajte zdravlje bubrega”. Obeležen je i u našem gradu sa porukom: prevencija, zdrave životne navike, primarna zdravstvena zaštita, kako bi život bio kvalitetan.

Svetski dan bubrega obeležava se na inicijativu Međunarodnog društva za nefrologiju i Internacionalnog udruženja Fondacije za bubreg u više od 100 zemalja širom sveta. Od 2006. godine obeležava se svakog drugog četvrtka u martu mesecu, a obeležavanje je upriličeno i u Gradskoj kući i Opštoj bolnici.

Anita Obradović v.d. načelnica Gradske uprave za socijalnu zaštitu i zdravstvo navela je da se svakog drugog četvrtka u martu okupljaju povodom obeležavanja Svetskog dana bubrega:

„Prema podacima Instituta za javno zdravlje Vojvodine, jedna od 10 odraslih osoba u svetu boluje od hronične bolesti bubrega, a ukoliko se ne leči može biti smrtonosna. Rano otkrivanje bolesti bubrega omogućava pravovremenu negu i lečenje kako bi se sprečili napredovanje bolesti i umiranje, a poboljšala isplativost lečenja i održivost. Ovaj podatak je bitan zbog činjenice da se hronične bolesti bubrega leče ili hemodijalizom ili transplantacijom, stoga su i ovakvi skupovi, kao današnji, veoma bitni, kako bismo podigli svest naših sugrađana i ukazali na potrebe i svakodnevne prepreke sa kojima se susreću osobe koje se leče hronične bubrežne bolesti. Tradicionalno, Gradska uprava za socijalnu zaštitu i zdravstvo, zajedno sa Udruženjem bubrežnih invalida obeležava ovaj dan, a poruka današnjeg dana jeste – prevencija, zdrave životne navike svakog pojedinca, primarna zdravstvena zaštita, takođe, kako krajanji ishod ne bi bio dijaliza i transplantacija, već kvalitetan život.”

U mitrovačkoj bolnici trenutno se dijalizira 97 pacijenata – najmlađi pacijent ima 24, a najstariji 85 godina, sa teritorije svih sremskih opština. Godinama ih voze sa kućne adrese pacijenata i nazad. Načelnica je posebno pohvalila medicinsko osoblje, lekarea i medicinske sestre koji rade na tom odeljenju i pacijentima pružaju nesebičnu  podršku. Dodala je da je resorna Gradska uprava na raspolaganju svim građanima u vezi pitanja ioz te oblasti.

Violeta Srbljanin zamenica predsednika Udruženja bubrežnih invalida Sremske Mitrovice koje broji oko 150 članova kaže da je cilj današnjeg obeležavanja podizanje svesti o važnosti zdravlja bubrega i prevencije i bolesti koje mogu dovesti do njihovog oštećenja. „Na ovaj dan apelujemo na sve da preuzmu odgovornost za svoje zdravlje. Proverite svoje stanje bubrega, usvojite zdrave navike i podstaknite svoje najbliže da učine isto. Zdravi bubrezi znače zdrav život. Naši članovi nisu samo pacijenti koji su na hemodijalizi, nego predijalizni, dijalizni i transplantirani pacijenti, kao i članovi njihovih familija. Veoma je bitno da se porodica uključi u njihov tok bolesti, da znaju kakve parametre naše pacijenti moraju da imaju, to je nama zdravlja jer jako je važna i ishrana pacijenata, mi obučavamo rodbinu predijaliznih pacijenata o njihovom režimu ishrane, kao i  pacijenata koji su na hemodijalizi. U našoj zemlji, svom izabranom lekaru u svim službama domova zdravlja zbog oboljenja bubrega (N00-N19 prema MKB 10) se obratilo 40.329 osoba tokom 2019. godine, a umrle su 2173 osobe sa ovom dijagnozom što predstavlja učešće od 2,1% u ukupnom mortalitetu. Bolnički se lečilo 11.860 osoba zbog oboljenja bubrega u 2019. godini, od kojih je 6385 osoba bilo hospitalizovano zbog hronične bubrežne insuficijencije. Broj umrlih osoba hospitalizovanih zbog bolesti bubrega iznosio je 961 u 2019. godini, od kojih je 689 osoba umrlo sa dijagnozom hronične bubrežne insuficijencije,” rekla je Srbljanin.

Ovo Udruženje čini sve kako bi pacijenti imali kvalitetan društveni život kroz brojne organizovane aktivnosti, a oni su svojim doktorkama i medicinskim sestrama uzvratili simboličnim pokolonima za Dan žena. Današnjem obeležavanju Svetskog dana bubrega u bolnici, pored načelnice Anite Obradović, i Violete Srbljanin, med.sestre u odeljenju dijalize i zamenice predsednika Udruženja bubrežnih invalida Sremske Mitrovice prisustvovala je i Andrijana Đurić, glavna sestra bolnice sa najbližim saradnicama.

Bolesti bubrega čine veliku grupu oboljenja različitog uzroka, toka, kliničke slike i prognoze. Ova oboljenja najčešće su izazvana infekcijama, metaboličkim poremećajima, toksinima i drugim uzrocima, a manifestuju se kao upale bubrega (glomerulonefritis, pijelonefritis, nefrotski sindrom) i akutna, odnosno hronična smanjena funkcija bubrega (bubrežna insuficijencija).

Hronična bubrežna insuficijencija nekoliko puta povećava rizik za nastanak bolesti srca i krvnih sudova, šećerne bolesti, povišenog pritiska, završnog stadijuma bubrežne bolesti (uremije) i prerane smrti (pre 65. godine života). Hronična bolest bubrega je ozbiljno oboljenje koje zbog značajnih troškova lečenja, lošijeg kvaliteta života, skraćenog radnog i životnog veka obolelih predstavlja značajan javno-zdravstveni problem. Hronične bolesti bubrega čine skoro trećinu bolnički lečenih osoba i čak 84% smrtnih ishoda od svih bolesti bubrega.

Premostite raskorak u znanju za bolju negu bubrega

Kada je reč o hroničnoj bolesti bubrega (HBB), postoji jaz u znanju koji je vidljiv na svim nivoima zdravstvene zaštite. Zajednica – Prepreke ka boljem razumevanju značaja zdravlja bubrega uključuju složenu prirodu informacija o bolesti bubrega, nisku osnovnu svest, ograničenu zdravstvenu pismenost kao i ograničenu dostupnost informacija o HBB i nedostatak spremnosti za učenje. Zdravstveni radnik –Prepreka koju treba prevazići kako bi se obezbedila veća svest o značaju zdravlja bubrega je fokusiranje na edukaciju lekara, pošto su oni zaduženi za zdravlje pacijenata. Kreatori politike u oblasti javnog zdravlja predstavljaju HBB kao globalnu pretnju po javno zdravlje, ali obično nije prioritet s obzirom da se akcenat programa borbe protiv nezaraznih bolesti pretežno koncentriše na četiri vrste najčešćih hroničnih nezaraznih bolesti (HNB) – kardiovaskularne bolesti, rak, dijabetes i hronične respiratorne bolesti. Ovaj raskorak u prioritetima lečenja HNB otežava borbu protiv bolesti bubrega i povećava smrtnost od ove bolesti.

Osobe kod kojih je postavljena dijagnoza bolesti bubrega, posebno u poodmakloj fazi, suočavaju se sa svakodnevnim izazovima: smanjenom sposobnošću da učestvuju u svakodnevnim aktivnostima poput odlaska na posao, putovanja i druženja, a istovremeno suočavaju se i sa brojnim sporednim efektima ove bolesti, poput umora, bola, depresije, kognitivnih oštećenja, problema sa varenjem i spavanjem.

Trenutni pristup u lečenju pacijenata sa bubrežnim bolestima je usmeren na produženje njihovog života. Ovaj pristup koji stavlja u fokus bolest, može biti neadekvatan jer ne uvažava prava i potrebe pacijenta. Ljudi koji žive sa bolestima bubrega žele, pre svega, da održe privid normalnosti u svakodnevnom funkcionisanju i osećaj kontrole nad svojim zdravljem i blagostanjem. Takođe, nedostaje značajno uključivanje pacijenta u lečenje njihove bolesti, što dovodi do toga da pacijenti često doživljavaju lečenje kao nešto što im je nametnuto i što je van njihove kontrole. Da bi pacijenti bili zadovoljniji i angažovaniji u pogledu svog lečenja, oni moraju da budu motivisani da postanu aktivni učesnici u sopstvenom lečenju.

Ključne poruke Svetskog dana bubrega odnose se na sledeće:

– Osnaživanje pacijenata sa hroničnim bolestima bubrega i članova njihovih porodica, koji su najčešće i njihovi negovatelji, kako bi se ostvarili željeni zdravstveni ishodi i postigli postavljeni životni ciljevi koji su za njih značajni i važni. Neophodno je da pacijenti razumeju svoju ulogu u procesu lečenja, poseduju neophodno znanje kako bi mogli da učestvuju sa lekarima u zajedničkom donošenju odluka, kao i da razviju veštine za efikasno upravljanje svojom hroničnom bolešću.

– Zalaganje za ojačano partnerstvo sa pacijentima pri kreiranju, primeni i evaluaciji programa upravljanja hroničnim bubrežnim bolestima, što zahteva kvalitetnu i efikasnu komunikaciju.

– Zalaganje za pristup koji obuhvata strategije za: pružanje podrške pacijentima u cilju povećanja njihove adaptacije na epizode pogoršanja bolesti, održavanje socijalnih kontakata, podizanje svesti i unapređenje znanja pacijenta, olakšavanje pristupa podršci i uspostavljanje poverenja i kontrole u upravljanju hroničnom bubrežnom bolesti.

– Zalaganje za pristup usmeren na uvažavanje prava i potreba pacijenta u sprovođenju istraživanja, lečenja i kreiranja zakonske regulative.

– Osnaživanje pacijenta, partnerstvo i efikasna komunikacija, zajedno sa promenom paradigme ka pristupu zasnovanom na osnaživanju pacijenta i njegove okoline, mogu uliti poverenje i nadu pacijentima da mogu kvalitetno živeti sa hroničnim bolestima bubrega. Zalaganje za efikasan, multidisciplinarni, integrisani i holistički pristup upravljanja simptomima kao što su kontrola bola, problemi sa spavanjem, anksioznost, depresija, stres, otežana pokretljivost, slabost i dr, sa ciljem ublažavanja ovih simptoma i poboljšanja kvaliteta života kako pacijenata tako i njihovih negovatelja.