MARTINCI – Teranje Božića, stari običaj obnovljen u Sremu, okupio je poštovaoce tradicije u Martincima. Jahanjem konja kroz selo, učesnici čestitaju Božić i simbolično pronose glas o rođenju Isusa Hrista.

Od kako je pre nekoliko godina obnovljen stari sremski običaj teranja Božića, ova tradicija redovno se održava u Martincima. Konjanici se rano ujutru okupljaju i sa teranjem Božića kreću pevajući „Roždestvo tvoje”. Martinčani kao dobri domaćini otvaraju svoje kapije i rado ih dočekuju uz posluženje đakonijama i pićem.

Đorđe Maricki iz Martinaca, zvani Krdža, u ime organizatora Udruženja „Kanisa” podseća da već šestu godinu zaredom organizuju ovu manifestaciju: „Kad smo počeli, pekli smo bika na ražnju, posle se to nešto rasulo, pa sam organizaciju preuzeo sa mojim nećakom i njegovim sinom jer mi je bilo žao da se to ne održi, a mi to volimo. Moj sinovac voli konje, njegov sin, kao i devojčica iz Kuzmina njegova poćerka, svi učestvuju i vole, nadam se da će oni to nastaviti i kad mene ne bude. Imam 70 godina, sećam se ovog običaja još kad sam bio mali, kad sam išao da budem položnik, otac me stavi na konja i odveze me ujutru, a dođe po mene oko podne. Tad je bio običaj da se prate položnici. Pamtim ranije da su momci jahali, išli kod devojaka, a stariji kod rodbine i prijatelja, na centru bi bilo i po 100 ljudi. Nije bilo kao sad da se uveče pravi društvo, više svako kod svoje kuće, a sve ovo preko dana. Nema mnogo konja, ali počeli su mladi ljudi da ih kupuju ponovo, nekih deset godina ih nije bilo uopšte, sad je običaj držanja konja ponovo aktuelan. Konj zahteva dosta nege, ljubavi i pažnje, treba ga održavati i terati, veliko je to ulaganje, ali uzvraća ljubav. Čim ustanem, idem da obiđem konje, da ih nahranim, očistim, kupam, da se malo provozam.”

Postoji dosta obreda vezanih za Božić, a Martinčani su obnovili božićno jahanje, tzv. teranje Božića. Uparađeni konjanici obilaze domove svojih prijatelja, komšija, rodbine. Na konjima ukrašenim peškirima, praporcima, ćilimima, kaskaju seoskim ulicama.

Aleksandra Rakić ima 17 godina i učestvovala je u manifestaciji, kako kaže: „Volim stare običaje, da jašem konje, ovo mi je prva godina da jašem sama, imam svoju kobilu Kanisu. Počela sam da se bavim ovim sportom pre dve godine, moj očuh drži konje i tako sam i ja zavolela ove plemenite životinje. Dolazim stalno, brinem se o kobili, naučila je na mene, ona oseti kad neko drugi sedne ili kad je ja jašem. Uživam u tome, to mi je neki hobi, jašem svake nedelje. Dolaze i moje drugarice i prenela sam im tu ljubav.”

Okupljeni konjari, ne samo iz Martinaca, nego i iz Klenka i Rume, prisetili su se starih običaja, kako je to nekada bilo. Gosti su došli da uveličaju manifestaciju, da zajedno čestitaju Božić. Momci i tek oženjeni muškarci u svečanoj odeždi, isterali su svoje konje, ogrnuli ih ćilimom i okitili peškirima i praporcima, pa pevajući uzjahali i kaskali ulicama.

„Ljudi su godinama unazad radili i gajili konje. Ovo je stari običaj, koji ima duboke korene u sremačkoj tradiciji. Pevajući, jahači kaskaju kroz selo, pozdravljaju i čestitaju Božić, donoseći prazničnu atmosferu. Konji su sastavni deo Vojvodine naše, ovde, pošto je ovo ratarski kraj, konja je bila jako mnogo i mislim da ne treba ta tradicija da se ugasi nikako. Treba da je održimo, treba mladi ljudi da je održe i da što više više bude konja u našim sremačkim selima,” rekao je Strahinja Živanović iz Kuzmina.

Konjanici svraćaju u one kuće koji im širom otvaraju kapije svojih domova i koji su spremni da ih dočekaju, da ih ugoste, da ih počaste vinom, rakijom i kolačima. Često tamo gde ima devojaka za udaju ili posećuju rodbinu i prenose im praznične pozdrave.

„Ovo je vrlo stari običaj koji se i danas neguje u mnogim selima, naročito u Sremu. Lepo je videti ove običaje, mlade koji su ih naučili, lepo je za videti ove devojčice. Svake godine dođemo i čekamo ovu manifestaciju, prošle godine je bilo više ljudi, ali danas je radni dan, pa je zato manj odziv. Lepo je da se nešto dešava,” rekle su Anica Tutulugdžija i Milanka Mabetović iz Martinaca.

Konjanicima su se pridružili i tamburaši, pa su ovaj događaj obogatili sremskim pesmama i doprineli da on bude još svečaniji, onako kako i priliči najradosnijem hrišćanskom prazniku. Uz dobru pesmu, ljutu rakiju ili slatko vino, malo hrane, kolača, konjanici i okipljeni meštani održali su tradiciju teranja Božića.