„Svim srcem za sva srca”

Sremska Mitrovica – Zavod za javno zdravlje Sremska Mitrovica ove godine u okviru kampanje „Svim srcem za sva srca” želeo je da poruke Svetskog dana srca stignu do što većeg broja ljudi u cilju postizanja bolje informisanosti i što boljeg kardiovaskularnog zdravlja.

Ovim povodom, Zavod za javno zdravlje i Dom zdravlja organizovali su bazar zdravlja u organizacijama „Eaton” i „Cooper Standard” u Sremskoj Mitrovici, kao i u selu Jarak, na kojima su zaposleni i meštani imali priliku da provere svoje zdravstveno stanje, krvni pritisak, nivo šećera u krvi, kao i da dobiju savete kako da doprinesu očuvanju zdravlja i spreče bolesti.

Ove godine Svetski dan srca, 29. septembar 2022. godine, obeležava se pod sloganom: „Svim srcem za sva srca”. Svetski dan srca je prilika da svi razmisle kako da najbolje doprinesu razvoju čovečanstva, očuvanju prirode i svog mentalnog zdravlja.

Epidemiološka situacija u Srbiji

Prema podacima Populacionog registra za akutni koronarni sindrom, od bolesti srca i krvnih sudova (KVB) tokom 2021. godine u Srbiji je umrlo 56.610 osoba. Bolesti srca i krvnih sudova, sa učešćem od 41,4% u svim uzrocima smrti, vodeći su uzrok umiranja u Srbiji. Zajedno, ishemijske bolesti srca i cerebrovaskularne bolesti, vodeći su uzroci smrtnosti u ovoj grupi oboljenja. U kardiovaskularne bolesti spadaju: reumatska bolest srca, hipertenzivna bolest srca, ishemijske bolesti srca, cerebrovaskularne bolesti. Kao najteži oblik ishemijskih bolesti srca, akutni koronarni sindrom je vodeći zdravstveni problem u razvijenim zemljama sveta, a poslednjih nekoliko decenija i u zemljama u razvoju. U akutni koronarni sindrom spadaju: akutni infarkt miokarda, nestabilna angina pektoris i iznenadna srčana smrt. Akutni koronarni sindrom u Srbiji činio je 50,9% svih smrtnih ishoda od ishemijskih bolesti srca u 2021. godini. Ostale ishemijske bolesti srca činile su 49,1% smrtnosti od ishemijskih bolesti srca.

Najznačajniji faktori rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti

Većina KVB je uzrokovana faktorima rizika koji se mogu kontrolisati, lečiti ili modifikovati. Pored promenjivih faktora rizika, postoje i faktori rizika koji ne mogu da se menjaju (godine starosti, pol, nasledne bolesti). Međutim, osobe iz ovih rizičnih grupa bi trebalo da redovnije kontrolišu svoje zdravlje.

Promenjivi faktori rizika

• Hipertenzija (povišen krvni pritisak)

Hipertenzija je vodeći uzrok KVB širom sveta, a visok krvni pritisak se naziva „tihim ubicom”, jer često nije praćen znacima upozorenja ili simptomima, pa mnogi ljudi i ne znaju da ga imaju. Krvni pritisak se meri i evidentira kao odnos dva broja u milimetrima živinog stuba (mm Hg) – na primer, 120/78 mm Hg. Prvi broj označava sistolni (tzv. gornji) krvni pritisak – pritisak u arterijama u trenutku kada je srčani mišić u kontrakciji, a drugi broj označava dijastolni (tzv. donji) pritisak – pritisak u arterijama kada je srčani mišić opušten između dve kontrakcije. Normalnim krvnim  pritiskom se smatraju izmerene vrednosti gornjeg (sistolnog) pritiska manje od 120 mm Hg i donjeg (dijastolnog) manje od 80 mm Hg. Prehipertenzija se definiše kao stanje kada se u više merenja dobije sistolni (gornji) pritisak koji je između 120–129 mm Hg, odnosno kada je dijastolni (donji) pritisak 80 mm Hg. Povišen krvni pritisak – hipertenzija se definiše kao stanje kada se u više merenja dobije sistolni (gornji) pritisak koji je između 130–139 mm Hg, odnosno kada je dijastolni (donji) pritisak 80–89 mm Hg.

• Upotreba duvana

Procenjuje se da je pušenje uzrok nastanka skoro 10% svih KVB. Pušači imaju dvostruko do trostruko viši rizik za pojavu srčanog i moždanog udara u poređenju sa nepušačima. Rizik je veći ukoliko je osoba počela da puši pre 16. godine života, raste sa godinama i viši je kod žena pušača nego kod muškaraca pušača. U roku od dve godine od prestanka pušenja, rizik od ishemijskih bolesti srca se znatno smanjuje, a u roku od 15 godina od prestanka pušenja, rizik od kardiovaskularnih oboljenja se izjednačuje sa rizikom koji postoji kod nepušača.

• Povišen nivo šećera u krvi – šećerna bolest

Šećerna bolest se dijagnostikuje u slučaju kada su vrednosti jutarnjeg nivoa šećera natašte u krvi 7,0 mmol/L (126 mg/dl) ili više, a KVB su uzrok 60% svih smrtnih slučajeva osoba sa šećernom bolešću. Rizik od kardiovaskularnih bolesti je od dva do tri puta veći kod osoba sa tipom 1 ili tipom 2 šećerne bolesti, a rizik je veći kod osoba ženskog pola. Kardiovaskularni rizik raste sa povišenim nivoom vrednosti šećera u krvi, a prognoza KVB kod osoba sa šećernom bolešću je lošija.

• Fizička neaktivnost

Osoba je nedovoljno fizički aktivna kada manje od pet puta nedeljno upražnjava polučasovnu fizičku aktivnost umerenog intenziteta ili je manje od tri puta nedeljno intenzivno aktivna kraće od 20 minuta. Nedovoljna fizička aktivnost je četvrti vodeći faktor rizika umiranja. Ljudi koji su nedovoljno fizički aktivni imaju 20 do 30% veći rizik od svih uzroka smrti u odnosu na one koji su fizički aktivni najmanje 30 minuta veći broj dana u toku nedelje.

• Nepravilna ishrana

Utvrđena je povezanost visokog unosa zasićenih masti, transmasti i soli, kao i nizak unos voća, povrća i ribe sa rizikom za nastanak kardiovaskularnih bolesti. Smatra se da je nedovoljan unos voća i povrća odgovoran za nastanak 20% svih bolesti srca i krvnih sudova. Prekomerna telesna masa i gojaznost u dečjem uzrastu povećavaju rizik za nastanak srčanog i moždanog udara pre 65. godine života za tri do pet puta. Učestalo konzumiranje visokoenergetskih namirnica, kao što su prerađene namirnice bogate mastima i šećerima, dovodi do nastanka gojaznosti. Visok unos zasićenih masti i transmasnih kiselina je povezan sa srčanim bolestima, dok eliminacija transmasti iz ishrane i zamena zasićenih masti sa polinezasićenim biljnim uljima smanjuje rizik od nastanka koronarne bolesti srca. Pravilna ishrana može da doprinese održavanju poželjne telesne mase, poželjnog lipidnog profila i nivoa krvnog pritiska.

• Nivo holesterola/lipida u krvi

Povišen nivo holesterola u krvi povećava rizik od nastanka srčanih oboljenja i moždanog udara. Na globalnom nivou, jedna trećina ishemijskih bolesti srca se može pripisati visokom nivou holesterola u krvi. Smanjenje visokog nivoa holesterola u krvi smanjuje rizik od nastanka srčanih oboljenja.

• Prekomerna uhranjenost i gojaznost

Gojaznost je usko povezana sa glavnim kardiovaskularnim faktorima rizika kao što su povišen krvni pritisak, netolerancija glukoze, dijabetes tipa 2 i dislipidemija. Prema rezultatima istraživanja zdravlja stanovništva Srbije 2019. godine, na osnovu izmerene vrednosti indeksa telesne mase, više od polovine stanovništva uzrasta od 15 godina i više bilo je prekomerno uhranjeno (57,1%), odnosno 36,3% stanovništva je bilo predgojazno i 20,8% stanovništva gojazno. Gojaznost je kod oba pola bila približno isto rasprostranjena (muškarci 21,7% i žene 20%).

Saveti da sačuvate vaše srce

Budite mudri u izboru hrane i pića

Smanjite slatke napitke i voćne sokove – izaberite vodu ili nezaslađene sokove. Zamenite slatkiše i slatke poslastice svežim voćem kao zdravom alternativom. Pojedite pet porcija voća i povrća (otprilike po nekoliko) dnevno – mogu biti sveže, smrznute, konzervirane ili sušene. Konzumirajte određenu količinu alkohola u skladu sa preporučenim smernicama. Ograničite prerađenu i prženu hranu, koja često sadrži velike količine soli, šećera i zasićenih transmasti. Pravite kod kuće zdrave obroke.

 Budite fizički aktivni

Budite fizički aktivni najmanje 30 minuta svakodnevno sedam dana u nedelji. Prošetajte do posla ili prodavnice. Koristite stepenice umesto lifta. Uključite se u neki sport ili ples. Bavite se fizičkom aktivnošću na poslu (pauzu iskoristite za lagane vežbe istezanja ili kratku šetnju). Ako putujete autobusom, siđite dve stanice ranije. Na posao idite biciklom, ako je to moguće. Bavite se fizičkom aktivnošću dok gledate televiziju (čučnjevi, vožnja sobnog bicikla, vežbanje na steperu). Što više slobodnog vremena provodite u prirodi, fizički aktivno (šetnja, rad u bašti, vožnja bicikla ili rolera).

 Recite „ne” pušenju

To je najbolja stvar koju možete da uradite za poboljšanje zdravlja vašeg srca. U roku od dve godine od prestanka pušenja, rizik od koronarne bolesti srca se značajno smanjuje. Posle 15 godina nakon prestanka pušenja, rizik od KVB vraća se na rizik nepušača. Prestankom pušenja, poboljšaćete svoje zdravlje i zdravlje vaših najbližih. Ako imate problema sa prestankom pušenja, potražite stručni savet.