Knjiga za vikend, Kultura Knjiga za vikend: ONA KOJU SMO ODAVNO ŽELELI DA PROČITAMO 10/07/2026 Još iz kategorije Knjiga za vikend: Knjiga za vikend: AVANTURA U SIRMIJUMU 03/07/2026 Knjiga za vikend: LUTALICA 26/06/2026 Knjiga za vikend: SKRIVENI KNJIŽEVNI TRAGOVI 19/06/2026 KNJIGA ZA VIKEND –Leto je prilika da se vratimo nekim knjigama koje smo voleli da čitamo, prilika da pročitamo neke knjige koje smo odavno želeli, ali nismo imali vremena. Naša knjiga za vikend je „Ženski rodoslov” Ljiljane Habjanović Đurović, nakon koje je ova književnica objavila desetine bestselera. Postoje romani koji se čitaju zbog priče i oni koji se pamte zbog ljudi, likova koje u njima upoznamo. „Ženski rodoslov” Ljiljane Habjanović Đurović pripada i jednima i drugima. Ova snažna porodična saga prati sudbine žena tokom gotovo dva veka, otkrivajući njihovu borbu, ljubavi, gubitke, nadu i nepokolebljivu snagu da opstanu u vremenima koja im nisu bila naklonjena. Od surovih crnogorskih planina s početka XIX veka do savremenog doba, pred čitaocem se nižu životne priče žena koje su, svaka na svoj način, pokušavale da pronađu slobodu, ljubav i smisao. Njihove sudbine nisu samo porodična hronika, već i svedočanstvo o istoriji, tradiciji i društvu koje ih je oblikovalo, ali i o njihovoj hrabrosti da mu se suprotstave. Autorka vešto prepliće porodičnu sagu, istorijski roman i psihološku prozu, stvarajući delo koje pleni dinamičnom radnjom, živopisnim likovima i snažnim emocijama. Iako su junakinje različite po karakteru i životnim putevima, sve ih povezuje težnja da sačuvaju dostojanstvo i izbore se za pravo na sopstveni život. Ženski likovi nose čitavu težinu porodične i istorijske priče. Iako pripadaju različitim vremenima i okolnostima, povezuju ih istrajnost, hrabrost i neprestana borba za dostojanstvo, ljubav i pravo na sopstveni izbor. Kroz njihove sudbine Habjanović Đurović prikazuje ženu kao čuvarku porodice, tradicije i života, ali i kao ličnost koja se suočava sa predrasudama, nepravdom i teškim odlukama. Upravo zato njene junakinje nisu idealizovane, one su snažne i ranjive, odlučne i nežne, a njihove životne priče ostavljaju snažan utisak i podstiču čitaoca na razmišljanje o položaju žene kroz različite istorijske epohe. Ovo je roman koji postavlja pitanja o nasleđu koje nosimo, o snazi porodičnih veza i o tome koliko su sudbine naših predaka upletene u naše sopstvene izbore. Istovremeno je i priča o ljubavi, stradanju, praštanju i večitoj čovekovoj potrebi da pronađe svoje mesto u svetu. Zašto pročitati ovu knjigu? Zbog toga što kroz nekoliko generacija žena roman prikazuje kako se lične borbe, ljubavi, žrtve i snovi prepliću sa velikim istorijskim događajima. Svaka junakinja nosi svoju priču, ali zajedno čine jedinstvenu sagu o istrajnosti i snazi ženskog duha. Zbog uzbudljive porodične sage koja se čita u jednom dahu. Bogata radnja, brojni obrti, živopisni likovi i različita istorijska razdoblja čine roman dinamičnim i neizvesnim. To je knjiga koja istovremeno zabavlja, uzbuđuje i podstiče čitaoca da razmišlja o nasleđu koje nosimo i izborima koje sami pravimo. Zbog univerzalnih tema koje su i danas aktuelne. Ženski rodoslov govori o ljubavi, porodici, slobodi, identitetu, praštanju i potrazi za smislom. Bez obzira na vreme u kome su junakinje živele, njihove dileme i osećanja bliske su i savremenom čitaocu, što ovaj roman čini podjednako aktuelnim i danas. O književnici Ljiljana Habjanović Đurović (Kruševac, 6. septembar 1953) jedna je od najčitanijih savremenih srpskih spisateljica. Završila je Ekonomski fakultet u Beogradu, a profesionalnu karijeru započela je kao novinar u časopisu Duga. Autorka je brojnih romana, knjiga za decu i zbirke poezije, dok su njena dela prevedena na više od osamnaest jezika i objavljivana širom sveta. Posebno je prepoznatljiva po romanima u kojima spaja porodičnu sagu, istoriju, duhovnost i snažne ženske likove, zbog čega već decenijama zauzima značajno mesto među najčitanijim domaćim piscima. Živi i stvara u Beogradu. Posle „Ženskog rodoslova” nastavila je da gradi prepoznatljiv književni opus u kome se prepliću istorija, duhovnost, porodične sudbine i snažni ženski likovi. Romani kao što su „Igra anđela”, „Petkana”, „Voda iz kamena”, „So zemlji”, „Gora preobraženja” i druga dela pokazuju da je ostala dosledna temama vere, ljubavi, žrtve i moralnih iskušenja savremenog čoveka. Ukoliko niste još čitali ništa od ovih naslova, počnite ovogo vikenda i uzmite baš ovu, od koje je sve počelo „Ženski rodoslov”. Prof. dr Slađana MILENKOVIĆ
