Knjiga za vikend: DVE SESTRE

KNJIGA ZA VIKEND – Koliko smo puta u životu, svi mi koji imamo sestru ili brata rekli: hvala Bogu i hvala roditeljima što imamo nekoga s kim možemo da podelimo i sreću i tugu. Možda to tako ne izgleda samo u prvi mah, ali čini se da je još i Džejn Ostin pisala upravo o tome koliko je lepo imati sestru, jer je prvobitni naslov njenog debitantskog romana „Razum i osećajnost” bio „Elinor i Merijen” i to je upravo naša knjiga za vikend. Možete da se prošetate do obližnjeg kafića i da je čitate naglas društvu ili u sebi dok možda planirate neko putovanje.

Imati sestru je divna stvar, ona može da bude vaša suprotnost, a može da vam bude i slična. Radni naslov ovog romana su bila imena dveju sestara, Ostinova je verovatno želela da publici stavi do znanja da su sudbine dve sestre i njihovo zajedničko traganje za srećom, u stvari, glavna nit romana i jedna od njegovih dominantnih tema. Džejn Ostin je ovaj roman počela da piše veoma mlada, kažu da je prvi nacrt u epistolarnoj formi imala još sa devetnaest godina. A zašto se odlučila za epistolarni roman? Zato što je u suštini tada to bilo popularno, kao što su danas možda popularni trileri ili neki drugi žanrovi. To je bila forma koja je tada delovala inovativno i originalno, jer onaj ko piše pismo piše u prvom licu i direktno iznosi svoje misli, strahove, želje i osećanja. Narativna forma je kasnije napravljena u ovom obliku uz neka pisma zadržana kako bi ilustrovala osećanja junaka.

Ovaj roman je i danas popularan i zanimljiv za čitanje zato što obrađuje upravo te jednostavne, a večne teme. Jedna od njih svakako je sestrinska ljubav, druga je ljubav između muškarca i žene, a tu je i traganje za srećom.Ovu knjigu možete da čitate u kafiću i neke omiljene delove čak i naglas svojim prijateljima, to može d bude neka vrsta čitalačkog kluba.

Za one koji više vole da čitaju u sebi, mogu to da rade dok ispijaju prvu jutarnju kafu u miru i tišini originalnog ambijenta. U jednom obližnjem kafeu postavljene su mape i suveniri iz celog sveta i dok nam se Afrika i Australija smeše sa zidova i polica, možemo da planiramo putovanje, možda baš stazama junaka Džejn Ostin.

Objavljen 1811. godine sa ne baš pravim pseudonimom, već pod potpisom „Od jedne dame”, ovaj roman označio je početak književnog puta autorke koja će postati jedno od najznačajnijih imena svetske književnosti. U središtu priče nalaze se sestre Dašvud, razumna i samokontrolisana Elinor i strastvena, osećajna Marijana. Nakon porodičnog gubitka i iznenadnog pada u materijalnu nesigurnost, one su primorane da se suoče sa surovom stvarnošću društva u kojem su položaj i budućnost žena često zavisili od dobrog braka. Dok Elinor nastoji da životne izazove savlada razboritošću i strpljenjem, Marijana veruje da je iskrenost osećanja najveća vrednost. Međutim, ljubavna razočaranja i životne nedaće postepeno će obe sestre naučiti da ni razum bez osećanja, ni osećanja bez razuma nisu dovoljni za istinsku sreću.

Zašto pročitati ovu knjigu?

• Zato što je Džejn Ostin u ovom romanu maestralno ispreplela ljubav, porodične odnose, društvene konvencije i lična sazrevanja, stvarajući priču koja ni posle više od dva veka nije izgubila svoju privlačnost.
• Iako je radnja smeštena u Englesku s kraja 18. veka, pitanja koja roman postavlja i danas su veoma bliska savremenom čitaocu: kako uskladiti srce i razum, kako pronaći sopstveni identitet, koliko smo spremni da se povinujemo društvenim očekivanjima i kako ostati veran sebi uprkos životnim iskušenjima.

O književnici

Džejn Ostin (1775–1817) bila je jedna od najznačajnijih engleskih književnica i autorka romana koji su obeležili svetsku književnost. Rođena je u Stiventonu u porodici sveštenika Džordža Ostina i Kasandre Li, a odrasla je uz šestoricu braće i stariju sestru Kasandru, sa kojom je bila posebno bliska tokom čitavog života. Zahvaljujući natprosečnom obrazovanju za devojke svog doba, veoma rano se posvetila književnosti i već kao tinejdžerka počela da piše. Živela je povučenim životom, nikada se nije udavala, iako je jednom prihvatila bračnu ponudu koju je ubrzo odbila jer nije želela brak bez ljubavi. Posle života u Stiventonu, Batu i Sauthemptonu, najplodnije stvaralačke godine provela je u Čotonu, gde je napisala ili preradila svoja najpoznatija dela. Romane je objavljivala anonimno, pod potpisom „Od jedne dame”, pa za života nije mogla u potpunosti da uživa u slavi koju su njene knjige sticale. Među njenim najpoznatijim delima su „Razum i osećajnost”, „Gordost i predrasuda”, „Mensfild park”, „Ema”, „Ubeđivanje” i „Nortangerska opatija”. Iako su njeni romani najčešće ljubavne priče, oni su istovremeno i oštroumne društvene analize u kojima je sa mnogo humora, ironije i psihološke pronicljivosti prikazivala život i položaj žena svog vremena. Poslednjih godina života bolovala je od teške bolesti, najverovatnije Adisonove bolesti, od koje je preminula 1817. godine u Vinčesteru, gde je i sahranjena. Danas se Džejn Ostin smatra jednim od najvećih romanopisaca engleskog jezika, a njena dela i više od dva veka nakon nastanka ostaju omiljena među čitaocima širom sveta.

Nije slučajno što je delo „Razum i osećajnost” doživelo brojne filmske i TV adaptacije, među kojima se posebno izdvaja film iz 1995. godine u režiji Anga Lija, sa Emom Tompson i Kejt Vinslet u glavnim ulogama. Ipak, najveće bogatstvo ove priče i dalje je na stranicama romana, gde čitaoci mogu u potpunosti da osete raskoš Ostininog stila.