160 godina Biblioteke „Gligorije Vozarović” 

SREMSKA MITROVICA – Biblioteka „Gligorije Vozarović” prigodnim programima obeležila je 160 godina postojanja, potvrđujući svoju ulogu jedne od najznačajnijih ustanova kulture grada. Jubilej je obeležen 4. februara, na dan kada je 1866. godine u Sremskoj Mitrovici osnovana Srpska građanska čitaonica, čiju tradiciju današnja biblioteka baštini. Tim povodom, Biblioteka je svim sugrađanima omogućila besplatnu godišnju članarinu, dok su na svečanosti uručene zahvalnice najvernijim čitaocima, darodavcima i saradnicima.

Srpska građanska čitaonica u Sremskoj Mitrovici osnovana je 4. februara 1866. godine. te godine na osnivačkom listu se nalazilo 116 imena, smeštena je bila u gostionici kod „Zelenog venca”, a prva pravila  su bila napisana na nemačkom, službenom jeziki Vojne krajine. Biblioteka „Gligorije Vozarović” danas je javna i matična biblioteka, najveća pozajmna ustanova u Sremu, sa centralom u zdanju Srpskog doma u starom jezgru grada, gde se nalazi od 1969. godine. U njenom sastavu rade brojna stručna odeljenja – od Zavičajne zbirke i Dečjeg odeljenja do Odeljenja za rad sa odraslima, čitaonice sa stručnom literaturom i mreže seoskih ogranaka.

Direktorka Biblioteke Darija Rokić istakla je da ovaj jubilej predstavlja mnogo više od okruglog broja godina postojanja: „Ovo je 160 godina sabranih priča, znanja, susreta i poverenja koje nam je zajednica neprekidno ukazivala. Od osnivanja do danas, Biblioteka ‘Gligorije Vozarović’ bila je mnogo više od mesta gde se knjige čuvaju – ona je prostor susreta, učenja, dijaloga i kulture, otvoren za sve generacije i sve ljude, bez obzira na godine, obrazovanje ili društveni status. Naša najvažnija vrednost i trajni zadatak jeste da Biblioteka ostane mesto pripadanja za sve”, naglasila je Rokić.

Govoreći o radu u prethodnoj godini, direktorka je istakla da rezultati potvrđuju uspešno povezivanje tradicije i savremenih tokova. Biblioteka danas raspolaže fondom od preko 150.000 bibliotečkih jedinica, ima više od 4.400 aktivnih članova, beleži preko 75.000 poseta godišnje i gotovo 52.000 pozajmljenih knjiga. Tokom godine realizovano je 219 programa – izložbi, promocija, radionica za decu i mlade, kao i stručnih skupova – kako u matičnoj zgradi, tako i u ograncima u Jarku, Martincima, Kuzminu, Čalmi, Bosutu i Šašincima.

Posebno je istaknuta uloga Biblioteke kao matične ustanove za Srem, sa odgovornošću za razvoj i unapređenje bibliotečke delatnosti na teritoriji Sremskog okruga. U tom okviru, pruža se kontinuirana stručna podrška bibliotekama, organizuju se usavršavanja i unapređuju profesionalni standardi. Paralelno sa tim, Biblioteka ulaže u modernizaciju, automatizaciju i poboljšanje uslova rada, a uz podršku Ministarstva kulture tokom godine realizovana su i dva značajna projekta.

U okviru obeležavanja jubileja, uz podršku Grada Sremska Mitrovica i lokalne samouprave, otvorena je stalna izložba „Gligorije Vozarović”, autorki Milijane Dmitrović Torme i Silvije Stojilković. Izložba se sastoji od 12 panela koji prate život i rad znamenitog knjigovesca, izdavača i štampara, rođenog u Ležimiru, čije je delo obeležilo prvu polovinu 19. veka i postavilo temelje savremenog bibliotekarstva u Srbiji.

Jedna od autorki izložbe, Milijana Dmitrović Torma, istakla je da je cilj postavke očuvanje sećanja na Gligorija Vozarovića, ali i edukacija mlađih generacija. Izložba će tokom godine biti dostupna školama i organizovanim posetama, kako bi se učenici upoznali sa životom i delom ovog značajnog zavičajnog stvaraoca i njegovim progresivnim idejama u oblasti kulture i knjige.

Kako je rekla Milijana Dmitrović Torma: „Gligorije Vozarević čije ime nosi naša biblioteka, bio je srpski knjigovezac izdavač i štampar koji je zadužio ovaj narod, ne samo nas, imajući u vidu da je rođen u Ležimiru i da je naš zavičajac. To je još jedan povod da postavimo izložbu i da negujemo sećanje na njega. Izložba je postavljena u 12 plakata i prati njegov život i rad, podržana je od strane Grada Sremska Mitrovica i ideja je zapravo bila da edukujemo mlađe naraštaje tako da će svi školarci imati mogućnost da tokom godine dolaze i upoznaju se sa životom i delom Gligorija Vozarevića koji je obeležio 19. vek i svojim radom i progresivnim idejama kada je kultura u pitanju.”

Tokom svečanosti, tradicionalno su uručene zahvalnice korisnicima koji su pročitali najveći broj knjiga u prethodnoj godini, posebno po odeljenjima i ograncima Biblioteke, kao i darodavcima koji su svojim poklonima obogatili bibliotečki fond.

Pored rada sa korisnicima, Biblioteka tokom cele godine organizuje kulturne događaje, predavanja, izložbe i radionice, posvećuje pažnju digitalizaciji stare i retke građe, neguje zavičajni identitet i kroz saradnju sa predškolskim i školskim ustanovama razvija čitalačku publiku. Prateći savremene tokove, prisutna je i na digitalnim platformama i društvenim mrežama, čime održava stalnu vezu sa korisnicima i stručnom javnošću.

Obeležavanjem 160 godina postojanja, Biblioteka „Gligorije Vozarović” još jednom je potvrdila svoju ulogu mesta znanja, sećanja i inspiracije, nastavljajući da povezuje bogato nasleđe sa potrebama savremenog društva.

U muzičkom delu programa nastpio je duo violine i violončela „Imperial strings“. U programu su, pored već pomenutih, književne i tematske segmente predstavile Ivana Jovanović , Silvija Stojilković i Marijana Jakovljević . U okviru programa „Ljubav prema knjigama ne zahteva ni pravdanje, ni izvinjenje, ni odbranu“ dodeljene su zahvalnice najaktivnijim korisnicima i saradnicima, a priznanja su uručile Mirjana Jovanović i Darija Rokić direktorica. Među nagrađenima su Andrej Mujanović za najviše pročitanih knjiga u Dečijem odeljenju, Irina Torma i Lena Šljivić kao najverniji posetioci kreativnih radionica, Milica Civrić među odraslima, Lena Nikolić među omladinom, Miroslav Tomić u ogranku Bosut, Ilija Ostojić u Jarku, Jela Radanov u Kuzminu, Sofija Kurajić u Martincima, Sofija Bojanić u Čalmi i Slavica Radosavljević u Šašincima, dok je Aleksandar Krstajić istaknut kao darodavac sa najvećim brojem poklonjenih knjiga, a za dugogodišnju uspešnu saradnju priznanja su dobili Dragan Đorđević, Nevena Tadić i Hajrudin Durmanović.

Da se podsetimo još malo istorijata ove ustanove. Godine 1868. pravila su u Novom Sadu odštampana  na srpski jezik. Na svakih 14 dana održavani su javni zborovi sa poučnim i zabavnim  predavanjima ili su se javno čitali odlomci iz novih knjiga i časopisa, a pristup na zborovima je bio dozvoljen svima  i onom ko nije bio član ali je želeo da se „duševnom hranom založi”. Iz izveštaja iz 1866. Čitaonica je posedovala knjižnicu sa 191 knjigom, da bi 1888. taj broj porastao na 1.205 knjiga. Iz prostorija kod „Zelenog venca” 1895. Čitaonica se seli u Srpski dom.

Čitaonicu je zahvatio požar 6. septembra 1914. godine. Iz plamena, knjige su spasili Gimnazijalci, a sačuvao ih je, u sanducima, do kraja rata trgovac Andra Lazić. Godine 1919. Čitaonica se preselila u prostorije Imovne opštine i odatle nastavila da vrši svoju kulturnu delatnost. Tokom Drugog svetskog rata, Srem pada pod upravu Nezavisne države Hrvatske, te se zabranjuje upotreba ćirilice i knjiga štampanih ćirilicom. Deo knjiga je spašen tako što je razdeljen među stanovništvom koje ih je sačuvalo do kraja rata. Posle završetka rata, Gradska knjižnica i čitaonica u Sremskoj Mitrovici počela je sa radom 1948. godine pri Domu kulture i imala 2.165 knjiga. Godinu dana kasnije preseljena je u prostorije u centar grada i fond joj se povećava na 4.445 knjiga. Uz nju su postojale i Sindikalna knjižnica i Knjižnica društva „Matija Gubec”. Godine 1950. po preporuci Ministarstva stapaju se u jednu Narodnu biblioteku „Prosveta“.U prostorije Srpskog doma Biblioteka se seli 1969. godine, a biblioteka je dobila naziv po knjigovescu i izdavaču Gligoriju Vozaroviću.

Zajednica matičnih biblioteka Srbije je 1971. godine Biblioteci „Gligorije Vozarović”  dodelila nagradu  Milorad Panić Surep za postignute rezultate u razvoju bibliotečke delatnosti i unapređenju bibliotekarstva u republici.

Biblioteka „Gligorije Vozarović“ je mesto okupljanja ljubitelja pisane reči, književnosti i umetnosti uopšte, ona je riznica mudrosti i izvor znanja iz najrazličitijih oblasti nauke, stvaralaštva i života. Stručni rad Biblioteke odvija se u Odeljenju za matične poslove Odeljenju za nabavku i obradu knjiga, Odeljenju za popularizaciju knjige i čitanja, Zavičajnoj zbirci, Odeljenju za rad sa odraslima, Čitaonici sa stručnom i priručnom literaturom, Odeljenju za rad sa decom i ograncima.

Zadužena je za razvoj i unapređenje bibliotečke delatnosti na teritoriji Sremskog okruga u opštinama Sremska Mitrovica, Inđija, Irig, Pećinci, Ruma, Stara Pazova i Šid. U okviru kulturne i javne delatnosti, Biblioteka ostvaruje saradnju sa brojnom čitalačkom publikom od predškolskog uzrasta do zrelog doba. Kroz njene prostore prođu mnogi gosti (književnici, slikari, naučnici) koji svojim govorom i delom pružaju bogatstvo i lepotu čovekovog stvaralaštva.