Knjiga za vikend: Roman kao ogledalo epohe

KNJIGA ZA VIKEND – Roman „Pucanj u prazno” Vladislava Bajca prevazilazi granice klasičnog pripovedanja, to je čitav književni univerzum, kaleidoskop sastavljen od autobiografskih fragmenata, poezije, putopisnih zapisa, eseja i fikcije i zato ga preporučujemo za čitanje ovog vikenda. Svaka stranica romana u izdanju „Geopoetike” otkriva novu perspektivu, novu sliku sveta koji se neprestano menja, baš kao i sam čitalac.

Dok još poneko letuje i odmara se na moru, većina je na svojim poslovima i u školama i vrućine i sunčani dani su im samo uspomena. Za čitanje propručujemo knjigu koju možete poneti i na plažu, ali i čitati u toplini svog doma. To je roman Vladislava Bajca „Pucanj u prazno”, objavljen u izdanju „Geopoetike”.

Centralna figura, pripovedač V, posmatra svet s kraja dvadesetog veka iz ugla istovremene fascinacije i razočaranja. Njegova potraga za „pravom svetlošću” u svetu zaslepljenom medijskim reflektorima prerasta u alegoriju o duhovnom i moralnom posrnuću epohe. Bajac time otvara pitanje koliko je još moguće pronaći autentičnost u vremenu koje neumoljivo proizvodi kopije ljudi, ideja i umetnosti.

Knjiga šokira na samom početku, opisom svinjokolja, kojem je narator prisustvovao kao dečak u Krčedinu, a koji služi za opservacije o jeziku i jezičkim nedoumicama. Navodimo samo jedan od takvih pasaža: „S vremenom je shvatio da se čovek ovom vrstom jezika može zanimati i igrati na mnogo različitih načina; od čitanja do izučavanja pročitanog, od govora do ćutnje, od analiziranja sopstvenih misli do zidanja reči. A koliko je tek vrsta pisanja postojalo! I onih za koje još nije znao. A tek kada je pomislio koliko je u ovoj vrsti jezika postojalo i mrtvih, polumrtvih, umirućih, a ne samo živih. Poželeo je da postoje i oni koji se bude (iz mrtvih), oživljavajućih, onih koji će tek nastati…”

Umesto linearne naracije, Bajac gradi kompleksnu strukturu u kojoj se prepliću autobiografski zapisi, esejističke refleksije, poezija i fragmenti putopisnog i dokumentarnog materijala. Zato ovaj tekst funkcioniše kao složeni palimpsest, knjiga o pisanju, sećanju i identitetu, ali i o samoj prirodi pripovedanja.

Formalno, „Pucanj u prazno” funkcioniše kao roman-mozaik: fragmentarnost teksta nije posledica slučajnosti, već svesna strategija koja odražava rascepkanost modernog iskustva. Autor dosledno ruši granice između fikcije i stvarnosti, stvarajući hibridni prostor u kojem se susreću književnost i dokument, lično i kolektivno sećanje, umetnost i svakodnevica. Njujorški hotel „Čelzi” sabira sve slojeve radnje postajući mesto odakle istorija kulture pulsira kao živa pozornica.

Zašto pročitati ovu knjigu?

• Bajčeva putovanja, od beogradskih ulica do njujorškog hotela, predstavljaju i unutrašnje hodočašće, potragu za sobom i za onim što umetnost još može da bude.
• Posebna vrednost Bajčevog romana leži u njegovom jeziku: gust, ali muzikalan, esejistički, a opet duboko emotivan. On podseća da književnost i dalje može biti prostor promišljanja, iskušenja i iskrenosti.
• Njegova esejistička naracija često zahteva pažljivog čitaoca, ali zauzvrat nudi bogatstvo asocijacija i misaonih uvida.

Ovo je roman o traganju za smislom, za sobom. To je knjiga koja se ne čita jednom; ona se proživljava, vraća, razlaže i ponovo sklapa, svaki put drugačije. Bajac nam pokazuje da književnost može biti i ogledalo i putokaz.

O piscu

Vladislav Bajac (Beograd, 2. jun 1954) srpski je književnik, prevodilac, izdavač i jedna od najznačajnijih ličnosti savremene srpske kulture. Autor je više stotina tekstova iz oblasti književnosti i kulture, kao i brojnih eseja, priča i romana prevedenih na više od dvadeset jezika. Njegova dela objavljena su širom sveta, a po pojedinim tekstovima postavljane su i pozorišne predstave u Francuskoj i Češkoj. Bajac je tokom sedamdesetih i osamdesetih godina aktivno delovao u novinarstvu i medijima. Bio je urednik za kulturu lista Student (1972/73), saradnik Drugog programa Radio Beograda, urednik u radio stanici Studio B i osnivač kultne emisije i neformalne škole novinarstva Ritam srca, kasnije prenete na Radio B92, čijem je osnivanju takođe doprineo. Radio je i kao urednik u listu Politika (rubrika o rok muzici u Politici za decu), kao i u NIN-u (rubrika „Ljudi”). Kao glavni i odgovorni urednik časopisa Rock i Huper (NO Politika), Bajac je bio jedna od ključnih figura urbane kulturne scene tog vremena. Autor je i više desetina dokumentarnih televizijskih emisija posvećenih svetskoj književnosti i kulturi. Godine 1993. osnovao je izdavačku kuću „Geopoetika”, čiji je direktor i glavni urednik. Pod njegovim vođstvom, „Geopoetika” je postala jedno od najprestižnijih izdavača u regionu, prepoznatljivo po visokom umetničkom i prevodilačkom standardu. Bajac je diplomirao na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na Odseku za jugoslovensku i opštu književnost. Njegov rad, koji objedinjuje književno stvaralaštvo, prevođenje i izdavaštvo, obeležio je više decenija savremene srpske kulturne scene.

U kontekstu savremene srpske proze, Bajčev roman zauzima posebno mesto. On ne teži da zabavi, već da razotkrije, kako ideološke mehanizme kraja 20. veka, tako i unutrašnje paradokse pojedinca suočenog sa sopstvenim sećanjem. Zbog svoje slojevitosti i poetske snage, ovaj roman preporučuje se čitaocima koji vole da misle, da osećaju i da u literaturi traže više od same priče. Svakim novim čitanjem otkriva se drugačije lice iste priče. „Pucanj u prazno” je i roman o gubitku vere u smisao, ali i o mogućnosti da se on ponovo pronađe kroz umetnost.