Knjiga za vikend: ČOVEK KAD-TAD PROGOVORITI MORA

KNJIGA ZA VIKEND – Preporučujemo da vam i ovoga vikenda društvo pravi neka dobra knjiga. To je nov roman Enesa Halilovića u izdanju Lagune pod nazivom „Bekos”. Bekos je u Herodotovom mitu frigijska reč za hleb — izgovorena od strane dece koja su, odvojena od ljudskog govora i odgajana među kozama, nakon dve godine progovorila upravo tom rečju. Herodot zaključuje da je bekos frigijska reč za hleb, ali suština te zabeleške nije u značenju reči, već u činjenici da čovek kad-tad mora progovoriti.

U Halilovićevom romanu, potreba da se progovori postaje ključna. Jedan od junaka romana ispoveda sopstvene zločine, potvrđujući da čovek ne može zauvek ćutati i živeti u miru sa sobom dok u njemu žive sećanja na bezrazložno oduzete živote. Roman se gradi oko tri audio-snimka poslana jednom piscu, uz zahtev da ih samo prekuca i da im, kao troglasju, da naslov po sopstvenom izboru. Naslovna reč bekos, izgovorena u mitu kao prva i iskonska, u ovom romanu postaje ono što sva tri pripovedača očajnički traže: utehu, oslonac i smisao.

Prvi glas pripada psihijatru Piloretiju, koji se vraća na Peštersku visoravan da sahrani oca i suoči s tišinom prazne kuće, senkama prošlosti i raspadom društva koje je izgubilo veru u sebe. Drugi glas je Lemezov, koji svom psihijatru Martinu otkriva životnu priču i tamnu pozadinu balkanskih kriminalnih klanova. Treći glas pripada Martinu, čija ispovest o ljubavnoj vezi s Lemezovom sestrom otvara sumnju da ih veže nešto dublje i opasnije nego što bi smelo.

Kroz ovu polifonijsku naraciju, Halilović u tekst utiskuje fragmente pesama, priča, novinskih izveštaja, sudskih dokumenata i memoara – ne kao stilski ukras, već kao znak govora koji više ne veruje samom sebi. Tako nastaje mozaik razorenog podneblja u kojem su lične i kolektivne traume nerazmrsivo isprepletane, a prošlost i sadašnjost neprestano odjekuju jedna u drugoj.

Bekos je roman o govoru i ćutanju, o granici između krivice i iskupljenja, o čoveku koji, uprkos svemu, mora izgovoriti svoju prvu – i poslednju – reč.

Zašto da pročitamo ovu knjigu?

• Zato što delovi u polifonom mozaiku nisu stilski ukras, već znak sveta koji je izgubio poverenje u vlastiti govor. Upravo tu Halilović pokazuje svoju majstorsku sposobnost da spoji poetsku osetljivost i dokumentarnu preciznost.

• Zato što troglasna struktura daje romanu dubinu i dinamičnost, a izmena perspektiva čini čitanje napetim i višeslojnim.

Likovi su složeni, često kontradiktorni i nose težinu prošlosti koja se ne da zaboraviti. Tematski, roman istražuje prostor između privatne boli i kolektivne traume, pokazujući kako su one isprepletene do neprepoznatljivosti. Jezik je gust, pun metafora i ritmički oblikovan, što priči daje gotovo usmeni ton.

O piscu

Enes Halilović (Novi Pazar, 5. mart 1977) je srpski književnik, novinar, ekonomista i pravnik. Osnivač je književnog pravca kvantumizam (quantumismus). Radio je kao novinar i urednik u više medija, među kojima su Radio Slobodna Evropa, Blic, agencija FoNet i RTS portal Oko. Osnivač je novinske agencije Sanapress (2000), časopisa Sent (2001) i web časopisa Eckermann (2016). Autor je priča, pesama i drama, zastupljen u brojnim antologijama u zemlji i inostranstvu. Njegova dela prevedena su na više od trideset jezika, a pojedine knjige objavljene su na engleskom, francuskom, poljskom, turskom, italijanskom i drugim jezicima. Po Halilovićevim tekstovima nastale su pozorišne predstave i filmovi. Među najpoznatijim romanima su mu Ako dugo gledaš u ponor (2016) i Ljudi bez grobova (2020). Član je Srpskog književnog društva i redovni član Slovenske akademije nauka i umetnostiu Varni (Bugarska). Živi i radi u Novom Pazaru, oženjen je i otac dvoje dece.

„Bekos” je zahtevno štivo, knjiga koja se ne čita na brzinu, već traži vreme, pažnju i spremnost da se uđe u složeni svet njenih likova.