KNJIGA ZA VIKEND – Ako volite mračne, složene i socijalno angažovane romane, bez sentimentalnosti i ulepšavanja – Tucanje kamena nemačkog pisca Klemensa Majera mogao bi biti izbor za Vas. Smešten u kontekst Istočne Nemačke pred i posle pada Berlinskog zida, ovo snažno i višeslojno književno iskustvo preporučujemo da pročitate tokom letnjeg vikenda na plaži, uz reku ili u hladovini, dok traju žege.

Roman ima kaleidoskopski narativ, sa neimenovanim gradom koji podseća na Lajpcig. U središtu pripovedanja je tranzicija – prelazak iz socijalizma u kapitalizam – kroz prizmu grada u Istočnoj Nemačkoj. Majer kreira višeslojnu mozaik pripovest u kojoj se prepliću glasovi prostitutki, svodnika, bandi (nemačkih, japanskih, arapskih), huligana, švercera dijamanata, investitora, političara, sudija i inspektora. Priča je višeglasna, fragmentirana i sa jakom dokumentarnom snagom, bez sentimentalnosti prema bilo kojoj grupi likova.

Tema prostitucije nije idealizovana – prisutni su i aspekti prisile, mreže podvođenja, čak i slučajevi maloletničkog uključivanja. Majer priču razvija bez moralisanja – želi da da glas marginalizovanima, posebno ženama koje se bave prostitucijom. Ukazuje na to kako se žene, iako zarađuju, zadržavaju u istim stanovima, dok moć prelazi u ruke onih koji trguju njihovim telima i zarađuju na njima.

Metaforički naslov Tucanje kamena, ukazuje na težak i besmislen radom koji nosi teret kazne i bespomoćnosti. Prisutna je i nostalgija za Istočnom Nemačkom, ali istovremeno i zaborav neželjenih delova prošlosti, poput Štazija. Spominje i Bograd u sećanju jedne od glavnih junakinja, o čemu je reč otkrijte čitajući.

Zašto da pročitate ovu knjigu?

Ako cenite višeglasne, dokumentarno stilizovane narative koji ne nude jednostavne zaključke.
Ako vas interesuju društvene transformacije i kako kapitalizam utiče na društvenu marginu.
Ako nemate problem sa teškom i konfliktnom tematikom – prostitucijom, bandama, siromaštvom, kriminalom, sećanjem.
Ako želite realističan, grubim potezima naslikan prikaz vremena pred pad komunizma, sa naglaskom na grad i likove koji su ostali u senkama istorije.

O piscu

Klemens Majer (1977) radio je razne poslove (nosač nameštaja, viljuškarista) dok nije upisao Nemački institut za književnost. Prvi roman, Kada smo sanjali, doneo mu je brojne nagrade, uključujući Književnu nagradu MDR-a i Rajngau književnu nagradu. Po toj knjizi snimljen je i film u režiji Andreasa Drezena (prikazan na Berlinalu i FEST-u). Zbirka kratkih priča Noć, svetla dobila je nagradu Lajpciškog sajma knjiga 2008. godine. Tucanje kamena je njegov najambiciozniji roman do sada, koji je 2017. bio nominovan za Međunarodnu Bukerovu nagradu. Majer živi i piše u Lajpcigu, i smatra se jednim od najvažnijih savremenih pisaca nemačkog govornog područja. U Srbiji je ovaj roman bio u najužem izboru za nagradu „Miloš N. Đurić“ 2017. godine za prevod.

Klemens Majer piše direktno, bez ulepšavanja. Njegov stil je surov, ali i poetičan, pun unutrašnje tenzije. Likovi su ogoljeni do kostiju – bez patetike, ali s dubokom empatijom. Ovo nije lagano štivo. Knjiga traži pažnju, ali pruža uvid u svetove koji su često nevidljivi – svetove gubitnika, odbačenih, ali i onih koji još uvek traže smisao i utehu u blizini drugih.

Prof. dr Slađana Milenković