Knjiga za vikend: LUDA I ČAROBNA KNJIGA

KNJIGA ZA VIKEND – Ovoga puta za vas jedna sasvim čarobna knjiga jednog od naših najpoznatijih pisaca Gorana Petrovića. Ovo  je vreme kada počinje jesen i kada nas nekada iznenadi ili obraduje ova jesenja kiša vreme je da se ušuškamo i čitamo neku dobru knjigu, da se vratimo nekim starim proverenim naslovima. Jedan od njih je svakako naša knjiga za vikend „Sitničarnica „Kod srećne ruke””.

Ovaj roman Gorana Petrovića predstavlja neobično, maštovito i čarobno književno delo u kojem se stvarnost neprestano prepliće sa fantazijom, snovima i sećanjima. Čitajući ovaj roman, stiče se utisak da ulazimo u neki drugi svet, u kojem su mašta i književnost snažnije od svakodnevnog života. Petrović nas podseća na zaboravljenu lepotu pripovedanja, na veru u snove i na čudesne mogućnosti koje se kriju u knjigama i ljudskoj mašti. Njegovo pripovedanje često podseća na svetove Horhea Luisa Borhesa i Milorada Pavića, ali istovremeno poseduje posebnu originalnost i prepoznatljiv stil.

Radnja romana smeštena je u građanski Beograd i Srbiju tokom prve polovine 20. veka. Istorijska pozadina obuhvata period od Majskog prevrata 1903. godine, pa sve do četrdesetih godina i dolaska komunističkog režima. Kroz različite događaje, sudbine i vremenske periode pisac prikazuje jedan svet koji se menja, nestaje i ostaje sačuvan u sećanjima. U romanu nema jednog glavnog junaka niti klasične radnje koja se razvija pravolinijski. Umesto toga, pred čitaocem se smenjuju brojni likovi, priče i neobične situacije koje se međusobno povezuju. Posebno mesto zauzimaju dva važna motiva – ljubav i čitanje, predstavljeni kao načini na koje se ljudi duhovno povezuju i pronalaze smisao u svetu oko sebe.

Jedna od najvećih posebnosti ovog romana jeste način na koji je ispričan. Petrović stvara priču o pričanju priča, pa književnost postaje istovremeno i tema i sredstvo pripovedanja. Stvarno i izmišljeno toliko su isprepletani da čitalac često ne može jasno da odredi gde se završava stvarnost, a gde počinje mašta. Pisac istorijske događaje i ljudske sudbine posmatra iz različitih uglova, pokazujući da isti događaj može imati potpuno drugačije značenje u zavisnosti od onoga ko ga posmatra. Bogat jezik, neobični opisi, humor i fantastični elementi daju romanu posebnu čar. Iako na prvi pogled deluje kao mnoštvo nepovezanih priča, delo je pažljivo oblikovano i svi njegovi delovi čine jednu skladnu celinu.

„Sitničarnica „Kod srećne ruke”” nije samo roman o jednom vremenu i ljudima koji su u njemu živeli, već i priča o snazi ljubavi, knjiga, mašte i ljudskog duha. Goran Petrović uspeva da obične događaje pretvori u nešto neobično i čudesno, podstičući čitaoca da drugačije posmatra svet oko sebe. Ovo delo ostavlja utisak da književnost može sačuvati ono što vreme pokušava da izbriše i da se kroz priče mogu ponovo oživeti ljudi, događaji i čitavi svetovi. Upravo zbog toga roman predstavlja posebno i vredno ostvarenje savremene srpske književnosti, koje čitaoca ne osvaja samo svojom pričom već i lepotom jezika, bogatstvom ideja i neiscrpnom snagom mašte.

Zašto da profitat ovu  knjigu?

• Knjiga je zanimljiva i drži pažnju čitaoca, veoma, veoma je neobična.
• Uči nas važnosti prijateljstva, ljubavi i dobrote.
• Zato što pokazuje koliko ljubav, knjige i priče mogu povezati ljude; na zanimljiv način spaja istoriju, stvarnost i fantastiku; podstiče nas da iste događaje posmatramo iz različitih uglova; svojim bogatim jezikom i neobičnim pripovedanjem ostavlja snažan utisak.

O piscu

Goran Petrović (1. jul 1961, Kraljevo – 26. januar 2024, Beograd) bio je jedan od najznačajnijih i najčitanijih savremenih srpskih književnika. Studirao je jugoslovensku i srpsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Tokom života radio je kao bibliotekar u Žiči, a bavio se i uređivanjem književnih časopisa i knjiga. Bio je glavni i odgovorni urednik časopisa „Povelja”, kao i urednik u Narodnoj biblioteci „Stefan Prvovenčani” i izdavačkoj kući „Službeni glasnik”. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 2012, a za redovnog člana 2018. godine.

Svoje književno stvaralaštvo započeo je knjigom kratke proze „Saveti za lakši život”, objavljenom 1989. godine. Među njegovim najpoznatijim delima nalaze se romani „Atlas opisan nebom”, „Opsada crkve Svetog Spasa” i „Sitničarnica „Kod srećne ruke””, kao i zbirke pripovedaka „Ostrvo i okolne priče”, „Bližnji” i „Razlike”. Napisao je i dramske tekstove „Skela” i „Matica”, kao i dela „Ispod tavanice koja se ljuspa”, „Papir sa vodenim znakom” i „Ikonostas“. Njegove knjige odlikuju se bogatom maštom, neobičnim pričama i povezivanjem stvarnog i izmišljenog sveta.

Na njegov književni stil uticali su pisci Milorad Pavić i Horhe Luis Borhes, ali je Petrović vremenom razvio sopstveni način pripovedanja. U svojim delima često je obrađivao istorijske, kulturne i duhovne teme, koristeći bogat jezik i različite književne simbole. Posebno je cenio srpsku tradiciju i ćirilično pismo, na kojem je objavljivao svoje knjige. Njegova dela prevedena su na veliki broj stranih jezika i objavljena u više od 130 izdanja, a pojedine priče našle su se u brojnim književnim antologijama. Neka njegova dela prilagođena su za pozorište, televiziju i radio.

Za svoj književni rad dobio je veliki broj značajnih priznanja, među kojima se posebno izdvajaju NIN-ova nagrada za roman „Sitničarnica „Kod srećne ruke””, nagrada „Meša Selimović”, Andrićeva nagrada, „Zlatni suncokret” i Velika nagrada „Ivo Andrić” za životno delo. Dobitnik je i nagrada „Beogradski pobednik” i „Vladan Desnica”. Preminuo je 2024. godine u Beogradu, ostavivši iza sebe bogato književno nasleđe. Njegova dela i danas imaju važno mesto u srpskoj književnosti, a svojim originalnim stilom i neiscrpnom maštom ostavio je značajan trag među čitaocima i budućim generacijama pisaca.