Knjiga za vikend: DEVOJKA SA BISERNOM MINĐUŠOM

KNJIGA ZA VIKEND – Tokom vikenda preporučujemo da pročitate knjigu „Devojka sa bisernom minđušom” Trejsi Ševalije, koja slovi za roman decenije u Srbiji. Inspirisana slikom čuvenog holandskog majstora Johanesa Vermera, iako je objavljena pre više od 25 godina, još uvek je na listama veoma čitanih knjiga.

Roman „Devojka sa bisernom minđušom” Trejsi Ševalije smatra se jednim od najuspešnijih istorijskih romana savremene književnosti. Iako je autorka nakon ovog romana objavila još nekoliko dela, poput romana Plameni sjaj”, Devojka i jednorog”, Poslednji begunac” itd, nijedno štivo nije dostiglo slavu i uticaj njenog prvog bestselera.

Radnja romana smeštena je u Holandiju 17. veka i prati život mlade devojke Grit, koja dolazi da radi kao sluškinja u kući čuvenog slikara Johanesa Vermera. Tiha, povučena i izuzetno osetljiva na boje, svetlost i senke, Grit postepeno zadobija Vermerovo poverenje. On joj dopušta da ulazi u njegov atelje, prostor koji je za sve druge zabranjen i time je čini posebnom. Između slikara i devojke razvija se složen, suptilan odnos zasnovan na razumevanju umetnosti, ali i na neizgovorenim emocijama. Grit postaje inspiracija za jedno od najpoznatijih umetničkih dela u istoriji – sliku „Devojka sa bisernom minđušom”, a trenutak njenog nastanka prikazan je kao vrhunac romana.

„Devojka sa bisernom minđušom” je čuvena slika holandskog slikara Johanesa Vermera iz 1665. godine, često nazvana „Mona Liza severa” zbog tajanstvenog izraza lica devojke koja gleda posmatrača. Na slici je prikazana mlada devojka u jednostavnoj odeći, sa plavim turbanom i upadljivom bisernom minđušom koja privlači pogled i postaje središnji simbol dela. Vermerovo majstorsko korišćenje svetlosti i senke daje liku mekoću i dubinu, stvarajući utisak prolaznog trenutka – kao da je devojka upravo zastala da se okrene ili udahne. Upravo ta nedorečenost, pitanje ko je ona i šta misli, čini sliku bezvremenom i neprestano zanimljivom publici i istoričarima umetnosti.

Vermerova slika kroz vekove je stekla gotovo mitski status i snažno uticala na savremenu kulturu i umetnost. Uprkos njegovim finansijskim teškoćama, za plavi turban korišćena je izuzetno skupa ultramarin boja dobijena od lapis lazulija, čime je slici data dodatna materijalna i estetska vrednost. Zanimljivo je da je jedini put prodata za simboličnu sumu krajem 19. veka, dok je danas neprocenjivo remek-delo. Tokom vremena menjala je nazive, bila restaurirana i oštećena, ali je njena lepota opstala, što potvrđuje i titula najlepše holandske slike dodeljena 2006. godine. Njena trajna inspirativna snaga vidi se i u savremenim reinterpretacijama, poput Banksijevog murala, kao i u romanu Trejsi Ševalije i njegovoj filmskoj adaptaciji, koji su dodatno osvetlili i produbili interesovanje za ovo Vermerovo delo.

Inspirisana ovom slikom, američko-britanska spisateljica Trejsi Ševalije napisala je istoimeni istorijski roman, u kojem zamišlja priču o nastanku slike i životu devojke po imenu Grit, skromne sluškinje u Vermerovoj kući u Delftu u 17. veku. Roman ne govori o otvorenoj ljubavnoj vezi, već o tihoj napetosti, uzdržanosti i žrtvi zarad umetnosti, kao i o teškom položaju žena u tadašnjem društvu. Kroz Gritinu sudbinu, Ševalije prikazuje svet strogih društvenih podela, moći i nemoći, ali i cenu koju pojedinac plaća kada postane deo nečijeg umetničkog sna. Roman je doživeo ogroman uspeh, preveden je na brojne jezike i ekranizovan, čime je dodatno produbio misteriju i značaj Vermerovog remek-dela.

Ono što ovaj roman čini posebnim jeste način na koji istražuje pitanje umetnosti i žrtve: da li iza svakog velikog umetničkog dela stoji nečiji život, potisnuta želja ili odricanje? Ševalije ne daje konačne odgovore, već ostavlja prostor za razmišljanje, baš kao i sama slika.

Roman u izdanju Lagune, istovremeno je istorijska priča, psihološka studija i meditacija o lepoti i tišini. Napisana jednostavnim, ali izuzetno slikovitim stilom, knjiga čitaoca uvodi u atmosferu Vermerovog sveta toliko uverljivo da se gotovo mogu osetiti mirisi boja i tišina ateljea.

Knjiga je doživela i uspešnu filmsku adaptaciju sa Skarlet Johanson u glavnoj ulozi, što je dodatno doprinelo njenoj popularnosti i interesovanju za samu sliku, čiji identitet modela i danas ostaje misterija. Dok neki istoričari umetnosti veruju da je reč o stvarnoj osobi, drugi smatraju da je slika zapravo „tronie”  – studija lica i izraza, a ne portret konkretne ličnosti. Upravo ta neodređenost daje romanu dodatnu dubinu.

Zašto pročitati ovu knjigu:

• Zaviruje u tajnu nastanka umetničkog remek-dela. Roman pruža maštovitu, ali uverljivu priču o tome kako je mogla nastati čuvena Vermerova slika. Čitalac dobija priliku da razmisli o tome šta se krije iza umetnosti – emocije, žrtve i neispričani životi.
• Odnos između slikara Vermera i mlade Grit ispričan je tiho, bez patetike, ali sa snažnim emotivnim nabojem. Knjiga istražuje teme ćutanja, potisnutih želja i položaja žene u društvu 17. veka i predstavlja snažnu i suptilnu priča o ljudskim odnosima.
• Stil Trejsi Ševalije je slikovit i sugestivan – čitajući roman, čitalac gotovo može da vidi svetlost na licima likova i oseti miris boja u ateljeu. Atmosfera romana ostaje u pamćenju

O piscu

Trejsi Ševalije rođena je 19. oktobra 1962. godine u Vašingtonu, gde je provela detinjstvo. Studirala je književnost na koledžu Oberlin u Ohaju, a 1984. godine preselila se u Englesku, gde je radila kao urednica i lektorka leksikografskih izdanja. Godine 1993. napušta taj posao i započinje dvogodišnji kurs kreativnog pisanja na Univerzitetu Istočna Anglija. Književnu karijeru započela je romanom „Devičanski plavo” (1997), ali se svetski proslavila romanom „Devojka sa bisernom minđušom”, inspirisanim istoimenom slikom Johanesa Vermera. Ovaj roman preveden je na više od 38 jezika i prodat u milionima primeraka, a po njemu je snimljen i nagrađivani film 2003. godine. Nakon tog uspeha, Ševalije je nastavila da objavljuje brojne bestselere, a danas živi i radi u Londonu.

Toplo ga preporučujemo svima koje zanima umetnost, istorija i skriveni životi iza velikih remek-dela. Ako ste se ikada zapitali kako nastaje umetničko delo i kakve emocije stoje iza njegove lepote, ovaj roman je pravi izbor. To je knjiga za čitanje, uz zalazak sunca, u samoći ili u dobrom društvu, kako su ga okarakterisali pravi „dragulj od romana”.