Knjiga za vikend: PRVI PROZOR U SVET KNJIGE

KNJIGA ZA VIKEND – Slikovnica „Lena i puž”, autorskog tandema Aleksandre Jovanović i ilustratora Jakše Lakićevića, jedno je od onih retkih dela koja nadmašuju granice žanra i pokazuju koliko knjige za decu mogu biti istovremeno umetnički, emocionalno i pedagoški značajne.

Knjiga ima izuzetno važnu ulogu u životu svakog pojedinca, a posebno u podsticanju i razvoju pismenosti i kulture čitanja, zato dete treba od najranijih dana uvoditi u svet knjiga. Slikovnica je prva knjiga u našem životu, to je prvi susret sa pisanom rečju. Kao knjiga namenjena najmlađima, bogato je ilustrovana, sadrži kraći tekst koji se povećava sa uzrastom deteta, dok je mališanima obično čitaju mame, tate, bake, deke ili vaspitači, dete može da je lista i kroz slike shvati radnju.

Aleksandra Jovanović u slikovnici „Lena i puž” ne donosi samo priču o devojčici Leni i jednom pužu, već i o onome što svako dete, a i svaki odrasli, ponekad teško razume – o selidbi, promeni i rastanku. Ona uspeva da prikaže dete kao biće koje ne nasleđuje samo prostor i navike svojih roditelja, već i njihovu emociju, strah i sećanje. U njenoj priči Lena ne uči samo šta znači promeniti kuću, već i kako se menja osećaj pripadanja, kako se dom nosi u sebi.

Na 68. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, Jakša Lakićević dobio je diplomu Udruženja likovnih umenika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije za najboljeg mladog ilustratora za slikovnicu „Lena i puž”. Vizuelni svet slikovnice zaslužuje jednaku pažnju, Jakša Lakićević je stvorio ilustracije i one su univerzalni jezik koji svako dete razume, ovde odišu emotivnom dubinom. Njegov vizuelni koncept obiluje sitnim detaljima koji zadržavaju pažnju deteta, ali i pozivaju na razmišljanje. Poigravanje formom, prostorom i perspektivom stvara vizuelni ritam koji prati Lenu u njenom emotivnom kretanju – od zbunjenosti ka prihvatanju.

Motiv deteta i majke ovde prisutan, u širem književnom i simboličkom smislu, jedan je od najstarijih arhetipova umetnosti – od bogorodice sa detetom do modernih prikaza svakodnevnog odnosa između roditelja i deteta. Jovanovićeva na savremen, ali i nežan način osvetljava taj odnos: dete u priči traži sigurnost, ali i slobodu, dok odrasli uče da razumeju njegovo poimanje sveta.

Zašto da pročitate ovu knjigu?

• Zato što ova slikvonica gradi kulturu čitanja. Dete preko nje otkriva svet oko sebe, uči da razlikuje dobro i zlo, saoseća sa junacima i pronalazi sopstvene uzore. Vaspitači i roditelji, čitajući s detetom, ne samo da razvijaju ljubav prema knjizi, već i jačaju međusobnu bliskost.

• Slikovnica nije samo sredstvo zabave, već prvi udžbenik, prva umetnička knjiga i prvi put u svet mašte. Njome dete razvija osećaj za lepo, obogaćuje rečnik, uči da imenuje predmete i pojave, prepoznaje odnose među likovima i događajima. Slika pomaže da se lakše razume tekst, a istovremeno podstiče maštu, mišljenje i govor.

O piscu i ilustratoru

Aleksandra Jovanović (1996, Vranje) završila je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, gde trenutno pohađa doktorske studije. Kao dramaturškinja radila je na predstavama Dečko iz poslednje klupe, Okamenjeno more, Crna ptica i Četiri zida ili tragikomedija o karantinu, a kao scenaristkinja na kratkometražnom filmu Krotki i više televizijskih serija. Trenutno priprema nove filmske i TV projekte. Autorka je romana za mlade Crna ptica (Kreativni centar), nagrađivanog na više konkursa, romana Petra je stvarno otišla, kao i zbirki pesama Jagma, (Nagrada „Mladi Dis“, 2020) i Prsti u psećem krznu. Živi i radi u Beogradu.

Jakša Lakićević (1999, Beograd) diplomirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu 2022. godine, na modulu „Grafika i knjiga“. Bavi se ilustracijom, dizajnom knjige i grafikom. Sarađivao je sa izdavačkim kućama Kreativni centar i Korne, za koje je ilustrovao više naslova. Pored umetnosti, strastveni je ljubitelj biciklizma.

Tema preseljenja, često teška i zbunjujuća za decu, ovde je obrađena s retkom suptilnošću. Lena postavlja pitanja koja svako dete oseća, ali ne ume da izgovori: gde odlaze uspomene, da li stara kuća ostaje prazna bez nas, da li nova kuća može odmah postati „naša“. Ova autentična dečja perspektiva čini knjigu ne samo toplom i uverljivom, već i terapeutskom — jer pruža prostor za razgovor o gubitku, promeni i rastu.