Zasavica II mesto stradanja koje obavezuje na sećanje

ZASAVICA DVA – Na mestu jednog od najtragičnijih zločina počinjenih tokom Drugog svetskog rata u Sremu i Mačvi, kod spomen-obeležja u Zasavici II, održana je komemoracija u znak sećanja na Jevreje, Rome i meštane Mačve koje su nemački okupatori streljali 1941. godine. Obeležavanje godišnjice stradanja bilo je prilika da se još jednom ukaže na značaj očuvanja istorijskog pamćenja i prenošenja istine o prošlosti budućim generacijama.

Polaganjem venaca i cveća odata je počast nevinim žrtvama, a komemoraciji su prisustvovali predstavnici Grada Sremska Mitrovica, mesnih zajednica „Zasavica” i „Mačvanska Mitrovica”, Beogradske jevrejske opštine, ambasada Izraela i Nemačke, SUBNOR-a i drugih organizacija. Na njivi Lazara Ljubičića, nedaleko od Save, nemačke okupacione snage su tokom oktobra 1941. godine streljale 1.057 Jevreja i više od 90 Roma i stanovnika Mačve.

„Postoje mesta na kojima je ljudska patnja ostavila neizbrisiv trag i koja nas trajno opominju na stradanja nevinih. Obeležavanje ovakvih godišnjica važno je kako bismo sačuvali uspomenu na žrtve i negovali kulturu sećanja. Ne postoje reči kojima možemo da ublažimo nepravdu koja je ovde učinjena, niti možemo da vratimo izgubljene živote, ali možemo i moramo da pamtimo, da se sećamo i da govorimo istinu”, poručila je Ljubica Mitrović, zamenica načelnika Gradske uprave za kulturu, sport i mlade.

Među stradalima su bili i Jevreji iz takozvanog „Kladovskog transporta”, grupe od oko hiljadu izbeglica iz Austrije koje su, bežeći od nacističkog progona, pokušale da preko Jugoslavije stignu do Palestine. Njihovo putovanje zaustavljeno je u Kladovu, odakle su prebačeni u Šabac, a potom je veliki broj njih ubijen tokom okupacije.

„Ovaj čin predstavlja svedočanstvo negovanja kulture sećanja, što je posebno važno u ovim teškim vremenima, kada se svet nalazi na ivici novih sukoba i kada na Bliskom istoku besni rat. Najvažnije je da se sećamo naših predaka koji su stradali na ovim prostorima i da svojim primerom pokažemo da se takve tragedije nikada ne smeju ponoviti. Važno je da znamo ko je izgubio život, na koji način i pod kakvim okolnostima, ali i da deca, najpre iz ovih zajednica, a zatim i šire, budu upoznata sa tim događajima. To je ono čemu trenutno posvećujemo posebnu pažnju. U saradnji sa Vladom Republike Srbije, Međunarodnom alijansom za sećanje na Holokaust i drugim organizacijama nastojimo da ovakva mesta budu očuvana, da se sećanje na žrtve neguje i da se kroz edukaciju razvija svest o značaju kulture sećanja.

Znamo da na ovim prostorima žive narodi koji su tokom istorije mnogo stradali. Što više budemo radili na obrazovanju naše dece i razvijanju svesti o prošlosti, to će biti manja mogućnost da se slične tragedije ponove. Od ključnog je značaja jačanje svesti srpskog naroda o kulturi sećanja na Drugi svetski rat i to je nešto što ćemo mi, kao jevrejska zajednica, uvek podržavati i u čemu ćemo pružati pomoć koliko god možemo. Kada je reč o Novom Sadu, kao predsednik Jevrejske opštine Novi Sad mogu da kažem da kod nas postoji duga tradicija negovanja kulture sećanja, još iz vremena socijalizma. Država, jevrejska zajednica i Eparhija bačka zajednički čuvaju uspomenu na žrtve Novosadske racije. Sremska Mitrovica je takođe veoma aktivna u negovanju kulture sećanja i mi ćemo uvek podržavati takve inicijative. Uvek smo tu jedni za druge”, rekao je Ladislav Trajer, predsednik Jevrejske opštine Novi Sad.

Sa komemorativnog skupa poručeno je da kultura sećanja nije samo čin odavanja pošte žrtvama, već i trajna odgovornost društva da čuva istinu o zločinima i suprotstavlja se mržnji, diskriminaciji i nasilju. Posebno je istaknuta važnost obrazovanja mladih, kako bi nove generacije razumele razmere stradanja i istorijske okolnosti koje su do njega dovele. Spomen-obeležje u Zasavici II zato nije samo podsetnik na tragičnu prošlost, već i opomena da se zločini ne smeju zaboraviti, kako se nikada ne bi ponovili.