Svetski dan voda, ove godine u fokusu Voda i rod

SREMSKA MITROVICA – Povodom obeležavanja Svetskog dana voda, JKP „Vodovod” i Zavod za javno zdravlje organizovali su konferenciju za novinare. Ovogodišnja tema, „Voda i rod”, bila je u središtu izlaganja stručnjaka iz obe institucije uz slogan „Gde voda teče, jednakost raste”.

Kampanju su na svetskom nivou, zajednički sprovodili UNICEF i UN Women, sa ciljem da ukažu na to da kriza u oblasti voda nesrazmerno više pogađa žene i devojčice, kao i na potrebu njihovog ravnopravnog učešća u upravljanju vodnim resursima i donošenju odluka.

U ime JKP „Vodovod” na konferenciji je učestvovalo nekoliko žena koje su sad ili su bile na rukovodećim pozicijama. Anica Ilibašić, diplomirani biolog i dugogdišnja šefica laboratorije, navela je da je tokom 30  godina njenog rada bilo mnogo izazova i radosti. Ponosna je na laboratoriju koja je mnogo unapređena u proteklom periodu. „Godišnje se analizira više od 3.500 uzoraka, što govori o obimu kontrole i brige o kvalitetu vode. Imamo velik teren, dugu mrežu oko 300 km,  velik je obim rada. Zahvaljujem se saradnciima, kao i nadređenima, koji su uvek imali razumevanja kada je kontrola kvaliteta vode za piće u pitnaju,” navela je ona.

Kampanja ima za cilj da podstakne zajedničko delovanje na globalnom nivou, kako bi upravljanje vodnim resursima bilo pravedno, bezbedno i dostupno svima, bez izuzetka.

Vesna Vladisavljević, diplomirana inženjerka geologije za hidrogeologiju i nekadašnja tehnička direktorka JKP „Vodovod” posebno je istakla značaj poslova na zaštiti izvorišta i planiranju vodosnabdevanja: „Kao diplomirani inženjer hidrologije, radila sam na legalizaciji objekata vodosnabdevanja, što je obuhvatalo izradu elaborata o rezervama podzemnih voda i definisanje zona sanitarne zaštite. Ti podaci su, zajedno sa preciznim koordinatama izvorišta, uvršteni u Generalni urbanistički plan grada Sremske Mitrovice. Danas su sva naša izvorišta planski zaštićena, uz jasno definisana pravila gradnje i korišćenja prostora.”

Govoreći o razvoju sistema, naglasila je da vodosnabdevanje u Sremskoj Mitrovici datira još iz 60-ih godina prošlog veka, kada su izgrađena prva četiri bunara manjeg kapaciteta. „Sa rastom grada rasle su i potrebe za vodom, pa danas imamo dva velika izvorišta sa ukupno 14 bunara. U planu je i uključivanje regenerisanih bunara, čime će se dodatno unaprediti kapacitet sistema. Trenutno je moguće distribuirati oko 600 litara vode u sekundi, što naš grad svrstava među područja bogata kvalitetnim vodnim resursima”, istakla je ona.

Osvrnula se i na značaj hidrobiologije kao naučne discipline: „Hidrobiologija se bavi proučavanjem voda, njihovog kvaliteta, načina zaštite i uslova eksploatacije. U našem radu to podrazumeva kontinuirano praćenje kvaliteta vode i njenu bezbednu distribuciju korisnicima.”

Dodala je i da se vodosnabdevanje zasniva na više hidrogeoloških zona, iz kojih se voda zahvata i prerađuje pre distribucije kroz primarnu i sekundarnu mrežu, čime se obezbeđuje stabilan i organizovan sistem snabdevanja.

Ljiljana Riđošić, diplomirana sanitarno-ekološka inženjerka i rukovodilac RJ Proizvodnja vode, istakla je odgovornost i složenost posla kojim rukovodi: „Na rukovodećoj poziciji sam relativno kratko, svega nekoliko meseci, ali je moje iskustvo u Vodovodu znatno duže. Kroz različite poslove imala sam priliku da sagledam ceo sistem iz više uglova, da razumem koliko je svaki njegov segment važan i kolika je odgovornost funkcije koju danas obavljam. Radna jedinica kojom rukovodim godinama je bila vođena od strane muškaraca, što za mene predstavlja dodatni izazov, ali i motivaciju, kako za lični napredak, tako i za unapređenje rada celog tima. Proizvodnja vode je kontinuiran proces koji traje 24 časa dnevno, sedam dana u nedelji, tokom cele godine, bez prekida. Kao rukovodilac, odgovorna sam za nadzor i upravljanje svim procesima, što podrazumeva stalnu koordinaciju različitih službi – od laboratorije i mašinskog održavanja, do kontrole ispravnosti vode. Naš cilj je da sistem funkcioniše stabilno, pouzdano i bezbedno za sve građane.”

Ivana Matijašević, dr med, specijalistkinja higijene i v. d. načelnice Centra za higijenu i humanu ekologiju u Zavodu za javno zdravlje, naglasila je značaj odgovornog upravljanja vodnim resursima i uloge žena u tom procesu.

„Rad u oblasti proizvodnje i kontrole vode zahteva veliku posvećenost i pažnju prema svakom detalju, kako bi sistem funkcionisao stabilno i bezbedno, uz stalnu svest o odgovornosti prema građanima. Važno je ohrabriti što veći broj žena da preuzmu odgovorne uloge u sektorima kao što je upravljanje vodnim resursima. Različite perspektive doprinose kvalitetnijem donošenju odluka, a upravo takav pristup vodi ka boljem i održivijem upravljanju jednim od najvažnijih resursa koje imamo,” istakla je Matijašević.

Petar Samardžić, v.d. direktora Zavoda za javno zdravlje, podsetio je na značaj kontinuirane brige o vodnim resursima i njihovom uticaju na zdravlje stanovništva.

„Očuvanje voda od izuzetne je važnosti za sve aspekte života – od zdravlja ljudi do zaštite životne sredine. U Zavodu za javno zdravlje svakodnevno i u kontinuitetu pratimo kvalitet ne samo pijaće vode, već i bazenskih, površinskih i otpadnih voda. Naš osnovni cilj je da građanima obezbedimo siguran i bezbedan pristup ovom životno važnom resursu. Kroz redovan monitoring i analize nastojimo da pravovremeno informišemo javnost, ali i da podignemo svest građana o tome koliko je važno odgovorno ponašanje prema vodi i njenoj zaštiti. Zahvaljujući stručnom timu Zavoda i njihovoj posvećenosti, uspevamo da održimo visok nivo kontrole i unapređujemo sistem zaštite javnog zdravlja” naveo je Samardžić.

Na kraju konferencije obratio se i Dragan Despotović, v. d. direktora JKP „Vodovod“, posebno je ukazano na značaj integrisanog i inkluzivnog upravljanja vodom kao javnim dobrom, naročito u kontekstu klimatskih promena, sve češćih vodnih nepogoda i drugih savremenih izazova.

Slogan „Gde voda teče, jednakost raste” naglašava snažnu vezu između dostupnosti bezbedne vode i sanitarnih uslova i postizanja rodne ravnopravnosti. Iako kriza u oblasti voda i sanitacije pogađa čitavo stanovništvo, njene posledice nisu jednake za sve. U sredinama gde ne postoji adekvatan pristup pijaćoj vodi i sanitarnim uslugama u blizini domaćinstva, društvene razlike postaju još izraženije, a najveći teret najčešće pada na žene i devojčice.