Badnji dan i Badnje veče – uvod u najradosniji hrišćanski praznik

SREMSKA MITROVICA – Pravoslavni vernici obeležavaju Badnji dan i Badnje veče, dan uoči Božića, praznika kojim se slavi rođenje Isusa Hrista. Badnji dan, koji se obeležava 6. januara, poslednji je dan Božićnog posta i deo je bogate tradicije i običaja srpskog naroda.

Badnji dan i Božić neraskidivo su povezani, ne samo zato što dolaze jedan za drugim, već i zato što se međusobno dopunjuju značenjem, simbolikom i običajima. Dan koji prethodi Badnjem danu je Tucindan, dok se već narednog dana slavi Božić.

Naziv Badnji dan potiče od badnjaka – mladog hrasta koji se tradicionalno seče i pali, a koji simbolizuje rađanje novog života, toplinu doma i novi početak. Običaj loženja badnjaka vezan je za ognjište i vatru, a varnice koje pritom sevaju simbolično nagoveštavaju rodnu i berićetnu godinu.

Najveći deo narodnih običaja vezan je za Badnje veče. Predveče domaćin unosi badnjak i slamu u kuću, uz tradicionalni pozdrav: „Badnjak vam dolazi u kuću”, na šta domaćica odgovara: „Dobro veče, badnjače”. Badnjak se unosi desnom nogom preko praga, uz čestitke ukućanima, dok domaćica posipa badnjak žitom, simbolom plodnosti i blagostanja.

Domaćin potom obilazi kuću bacajući orahe u uglove doma, što se smatra žrtvom precima, dok deca pijuču, a domaćin kvoca, prizivajući zdravlje, napredak i mnoštvo u porodici. Slama se prostire po kući, naročito ispod stola gde se postavlja posna večera, u znak sećanja na Hristovo rođenje u pećini.

Badnji dan je dan posne, ali bogate trpeze, okupljanja porodice i posvećenosti domu. U savremenim, urbanim uslovima, običaji su prilagođeni, pa se badnjak najčešće kupuje u vidu hrastovih grančica povezanih crvenom vrpcom, uz dodatak slame i ponegde, drena – biljke koja simbolizuje zdravlje.

Tradicionalno, na Badnje veče, ispred pravoslavnih hramova pale se osveštani badnjaci. Ovaj čin prati svečana služba i pevanje crkvenih pesama u čast Hristovog rođenja, u izvođenju crkvenih horova. Poslednjih godina, kolektivno paljenje badnjaka u crkvenim portama postalo je česta praksa širom Srbije.

Paljenje badnjaka predstavlja vezu sa precima, čuvanje vere i narodnog predanja koje se prenosi sa kolena na koleno. Ovim običajem simbolično se zatvara period posta i najavljuje dolazak Božića.

Pravoslavni vernici koji poštuju julijanski kalendar, sutra, 7. januara, proslaviće Božić – najradosniji hrišćanski praznik.