Svetski dan srca – 29. septembar, ove godine se obeležava se pod sloganom „Ne propusti ni jedan otkucaj” sa ciljem da poveća svest ljudi o zdravlju srca, podsećajući da ne zanemaruju upozorenja i da daju prioritet redovnim pregledima, zdravim navikama i pravovremenoj medicinskoj intervenciji kako bi se sprečili prevremeni smrtni slučajevi. Svetska federacija za srce upozorava da se najmanje 80% prevremenih smrti od kardiovaskularnih bolesti može sprečiti kontrolom glavnih faktora rizika (pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost).

Povodom obeležavanja Dana srca, Dr Nikola Ivanović, kardiolog u mitrovačkoj Opštoj bolnici odgovorio je na pitanja vezana za zdravlje srca i krvnih sudova

Koje su najčešće bolesti srca i krvnih sudova?

Bolesti srca i krvnih sudova sa učešćem od 49,8% u svim uzrocima smrti vodeći su uzrok umiranja u Srbiji. Najčešče i najznačajnije bolesti su:

Arterijska hipertenzija ( povišen krvni pritisak)

Ishemijska bolest srca (ateroskleroza koronarnih arterija) – angina pektoris i infarkt miokarda

Cerebrovaskularna bolest – moždani udar

Srčana slabost – smanjena sistolna i dijastolna funkcija srca

2. Šta je dobro da znamo o prevenciji i zdravim životnim navikama?

Prevencija znači sprečavanje bolesti pre nego što se one pojave. Ona uključuje pridržavanje zdravih životnih navika i redovne kontrole lekara .

Životne navike kojih se treba pridržavati: zdrava ishrana i dobra hidriranost( oko 2l vode na dan), redovna fizička aktivnost, održavanje normalne telesne težine, nekorišćenje nikotinskih proizvoda i alkohola, rad na mentalnom zdravlju i kvalitetan san.

Redovnim kontrolama lekara se mogu ustanoviti u početnoj fazi hronične bolesti koji su rizikofaktori za razvoj težih kardiovaskularnih oboljenja i na vreme započeti njihovo lečenje kako bi se sprečile dalje komplikacije.

3. Srbija je 3.zemlja u svetu po broju umrlih od bolesti srca. Činjenica je da se veliki broj fatalnih ishoda može sprečiti. Gde pravimo grešeku?

Praktično skoro svako od nas ima neki faktor rizika,pa je sem pridržavanja zdravih životnih stilova preporuka da svaki muškarac koji ima više od 30 godina i ženska osoba koja ima više od 40 godina života, čak i ako nema subjektivnih tegoba, uradi jednom godišnje laboratorijske analize (KKS, Fe, holesterol, trigliceride, šećer, urea, kreatinin, K i mokraćnu kiselinu), kao i kardiološki pregled sa EKG-om i ultrazvukom srca. Takođe je potrebno da svako od nas 2-3 puta nedeljno izmeri krvni pritisak. Ukoliko se pojave tegobe kao što su glavobolje, zujanje u ušima, mučnine, poremećaj vida, vrtoglavice, bol u grudima i brža zamaranja potrebno je odmah javiti se kardiologu radi daljeg ispitivanja

4. Koje bolesti srca su najčešće u Sremu i pacijenti kojih starosnih dobi najčešće obolevaju?

Srem je unazad nekoliko godina postao region sa jednom od najnižih incidenci akutnog koronarnog sindroma, ali tu incidencu i dalje treba dodatno smanjiti naporima samih pacijenata, lekara i društva u celini. Arterijska hipertenzija je svakako najčešća kardiovaskularna bolest u Sremu i treba uložiti dodatne napore za njeno rano otkrivanje i adekvatno lečenje.

Svakako da su kardiovaskularne bolesti najčešće u starijem životnom dobu ali savremeni način života, odnosno ubrzan tempo života pomera sve više tu granicu ka mlađem životnom dobu jer je ta populacija najviše izložena pojačanom stresu, kako na poslu, tako i u privatnom životu. Povećan stres za posledicu ima direktni uticaj na razvoj kardiovaskukarnih bolesti, ali i indirektno utiče i na ostale faktore rizika (pušenje, gojaznost, fizička neaktivnost, povišen šecer i krvni pritisak)