Vesti Modernizacija pruge Beograd–Šid: Novi koloseci, veće brzine i očuvanje železničkog nasleđa 16/07/2025 Još iz kategorije Vesti: Prepoznavanje slučajeva trgovine ljudima i podrška žrtvama 22/10/2025 Nadzor u Sirmiumbusu 21/10/2025 Dan žalosti u Sremskoj Mitrovici 20/10/2025 NOVI SAD – Skupština Autonomne Pokrajine Vojvodine donela je odluku o usvajanju Prostornog plana posebne namene za infrastrukturni koridor železničke pruge Beograd – Šid – granica Hrvatske, sa fokusom na deonice Stara Pazova – Golubinci – Šid, kao i Inđija – Golubinci. Ova važna železnička saobraćajnica deo je međunarodnog panevropskog Koridora X i predstavlja ključnu vezu Srbije sa Hrvatskom i Evropskom unijom. Plan obuhvata područje katastarskih opština u opštinama Stara Pazova, Inđija, Ruma, Sremska Mitrovica i Šid. Površina obuhvaćena planom iznosi 24,5 km², dok je zona posebne razrade planirana na 5 km². Na ovom prostoru živi oko 151.200 stanovnika, a projekat modernizacije ima za cilj unapređenje železničke infrastrukture za potrebe putničkog i teretnog saobraćaja. Modernizacijom se predviđa izgradnja dvokolosečne magistralne pruge, sa projektovanom brzinom vozova do 200 km/h, osim na deonici Inđija–Golubinci, gde će brzina iznositi 120 km/h zbog prostornih i tehničkih ograničenja. Plan uključuje i rekonstrukciju železničkih stanica, ukidanje nebezbednih pružnih prelaza kroz izgradnju 23 denivelisana ukrštanja – 11 nadvožnjaka, 11 podvožnjaka, jednog podvožnjaka u trupu auto-puta E70 Beograd–Šid i dve galerije. Na trasi su takođe predviđena dva tzv. ekonadvožnjaka – specijalna nadzemna prolaza za prelaz krupne divljači. Na pojedinim deonicama biće omogućene maksimalne brzine od 160 km/h (Ruma i Šid), dok će kod Sremske Mitrovice brzina biti ograničena na 120 km/h. Deonica Stara Pazova – Šid, dužine 84,2 kilometra, zajedno sa 4,2 kilometra dugom prugom Inđija–Golubinci, deo je železničkog koridora E70 i produžetak TEN-T Mediteranskog koridora, koji predstavlja okosnicu evropske transportne mreže. Prema evropskim standardima, ova trasa uvrštena je u železničku mrežu visokih performansi u jugoistočnoj Evropi, sa ciljem podizanja brzina na 160–200 km/h. Posebna pažnja u planu posvećena je očuvanju arhitektonskog i tehničkog nasleđa. Stanične zgrade izgrađene krajem 19. veka, koje su deo prvobitne železničke mreže Kraljevine Srbije, biće zadržane i rekonstruisane u skladu sa smernicama Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Među njima su objekti pod zaštitom u Sremskoj Mitrovici, Martincima, Staroj Pazovi, Inđiji, Rumi i Šidu. Njihova restauracija doprineće očuvanju kulturno-istorijskog pejzaža uz modernizaciju celokupnog koridora. Realizacijom ovog projekta Srbija značajno unapređuje svoju železničku infrastrukturu, povećava bezbednost i efikasnost saobraćaja, i istovremeno čuva vredno kulturno nasleđe. Modernizovana pruga Beograd–Šid postaće važna osovina ne samo nacionalnog, već i međunarodnog železničkog saobraćaja.
