Sremska Mitrovica – Predstava kamernog tipa „O Srđanu – koje nacionalnosti je istina?” izvedena je danas za učenike u svečanoj sali Mitrovačke gimnazije. Ova predstava urađena je u produkciji „Teleport teatra”.

Tekst predstave je napisala dramaturškinja Divna Stojanov, žanrovska odrednica inscenacije teksta – postrediteljski teatarom sa elementima diskusije – omogućila je mladom autorskom timu da bez autoritativne uloge reditelja i bez hijerarhijskih podela, zajedno promisli o temi, a kasnije o njoj otpočne dijalog sa publikom. Učesnici predstave nisu bili rođeni godine kada se pomenuti istorijski događaj odigrao ili u svom najranijem detinjstvu nisu mogli racionalno da ga procesuiraju i imaju ga u zrelom iskustvu. Zbog toga im je bilo važno da se suoče sa istorijom našeg naroda koju nisu videli, ali im je previše bliska, te moraju da znaju o njoj.

Divna Stojanov autorka O Srđanu: Koje nacionalnosti je istina? je pozorišna predstava koja preispituje pojmove tolerancije, verske i nacionalne ravnopravnosti i relativizacije istine. Savremen dramski tekst je baziran na različitim pričama i svedočenjima povodom tragičnog događaja u kojem je 1993. godine život izgubio Srđan Aleksić. Predstava ne pretenduje da donosi zaključak šta je istorijski tačna činjenica, već rašomonski pokazuje kako istina zavisi od naratora, a potom i uprizorava velike posledice koje može imati bezrazložna mržnja. Zbog primetnog porasta nacionalizma i šovinizma, posebno među mladima, nakon izvdebe autori predstave započinju razgovor sa publikom o pomenutoj temi.

Predstavu su izveli glumci Uroš Mladenović i Isidora Vlček.

Jedan od glumaca u predstavi, Uroš Mladenović kaže da je ceo projekat osmišljen da ispričaju priču o Srđanu Aleksiću: „To je dobar povod da sa mladima razgovaramo o nacionalizmu, opštoj istoriji i o tome kako oni vide danas opštu situaciju, šta se dešava između njih, šta je multietničnost što je naravno karakteristika Vojvodine. Razgovaramo o svim stvarima koje su njima bitne, kroz ovu predstavu saznamo o njima neke nove stvari koje su aktualne danas. Mladi uglavnom prvi put čuju tu priču i onda imaju dosta pitanja, ona ih povuče da saznaju, da podele neka svoje razmišljanja, svoje dileme, uvek je predstava dobar povod za razgovor nakon toga, a reakcije su dobre. Zanimljivo je što pozorište ne nestaje kada završimo predstavu, nego se nastavlja i postaje dobro mesto za dijalog i nekako pripada zajednici, mislim da je to i funkcija ovakvih predstava koje nisu uskovezane za institucije, već se igraju po školama. Igrali smo i u Podgorici na trgu na primer, na Ulici Srđana Aleksića i tako predstava komunicira sa najrazličitijom publikom.”

Predstava obrađuje temu smrti Srđana Aleksića, tragično nastradalog mladića iz Trebinja koji je tokom rata u Bosni i Hercegovini stradao spasavajući prijatelje druge nacionalnosti.

Kako je rekla Isidora Vlček glumica iz Novog Sada: „Predstava se bavi pitanjem relativnosti istine, relativnosti nacionalizma i proširivanjem svesti i nas, i publike, o tome koliko smo mali i nebitni živeći na zemaljskoj kugli, a koliko je velika naša taština i mislimo da smo mnogo važni. Od jedne mikro priče otvaramo jednu makro priču. Kolega Uroš Mladenović shvatio je da je veliki porast nacionalizma, pogotovo među mladima u današnje vreme i odlučio da konkuriše kod Fondacije Jelena Šantić sa idejom za ovaj projekat, pozvao je mene i koleginicu Divnu dramaturškinju koja je napisala ovaj tekst, nakon što smo dobili sredstava. Igrali smo u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu ali i u Zagrebu na Fači festivalu, igrali smo u Kraljevu, Kragujevcu, ponovo u Novom Sadu, u Đurđevu, evo sad u Mitrovici, treba da igramo i u Temerinu i opet u Novom Sadu, tako da ova predstava ima još jedan veliki i dug život.”

Nakon predstave održana je i kratka tribina o temi predstave.

Prestava je izvedena u okviru projekta koji sufinansira Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice Autonomne pokrajine Vojvodine, sa ciljem podizanja svesti o multikulturalnosti i međunacionalnoj toleranciji.

Realizaciju predstave u Sremskoj Mitrovici pomogli su Mitrovačka gimnazija, Centar za kulturu „Sirmijumart”, Pozorište „Dobrica Milutinović” i Centar za kulturu mladih.