KNJIGA ZA VIKEND – Ovoga petka preporučujemo knjigu za decu jer se čitalačke navike i čitalačka publika stvaraju još od malih nogu. Najčešće mališanima čitaju roditelji, vaspitači, učitelji, ali i bake, deke, tetke. Knjiga za vikend je roman „Čarobnjak iz čudnovatog hrasta” književnika Miloša Kratohvila, u izdanju Kreativnog centra.

Deci treba čitati uvek u prijatnoj atmosferi. To najbolje znaju vaspitači i učitelji, ali svakako najlepše doživljaje tokom čitanja romana, priča i pesama deca stvaraju dok im knjige listaju i čitaju roditelji ili bake i deke, a oni se bezbedno ljuljuškaju u njihovom krilu. Ovaj roman ima sve odlike pravog dela namenjenog deci: fantastične likove i neverovatne događaje, radnja može da se odvija bilo gde i bilo kad, dakle univerzalna je, što je veoma bitno kako bi se dete poistovetilo sa pričom. Likovi su šumar Votava i njegova žena Anluka i personifikovane životinje, što znači da sui m date ljudske osobine, a već uobičajeno zec je simbol straha, lisica simbol lukavstva, tu su još i kučići, vrane. Pored životinja koje su karakteristične za naše područje, za Evropu, tu su i neke egzotične životinje poput kengura, žirafe, lava, majmuna, slona, koje ulaze u priču tako što šumar i njegova žena posete zoološki vrt i tamo se nastavljaju doživljaji.

Posle veoma popularnog serijala knjiga „Nevaljalci” koje su prevedene kod nas i objavljene u ediciji Svet je jedan, Kreativnog centra iz Beograda i bile na listama najprodavanijih, ne samo u našoj zemlji nego i širom Evrope, ovaj češki pisac obradovao nas je novim delom za decu i to romanom u ediciji Kreativna Evropa.

Sve priče šalju jasnu pouku: dobro uvek pobeđuje zlo, treba da budemo tolerantni jedni prema drugima, da uvažavamo različitosti, da poštujemo druge, a ljubav i dobrota na kraju uvek budu nagrađeni. Ono što je, možda, prepreka za recepciju ove knjige na našem području jeste to što su zadržana imena karakteristična za češki jezik. Nekada su, recimo, bajke ili priče koje su imale univerzalne motive menjale imena junaka u skladu sa tim koji narod ih priča, ali ova neobična imena u romanu uvek mogu da budu i način da deca vežbaju izgovor glasova. Čitanje priče, čitanje ovog romana, ne služi samo tome, da deca posle kroz razgovor sa vaspitačem i roditeljima vežbaju artikualciju, razvoj rečenice, nego i da vežbaju razvoj mišljenja i, naravno, osećaj za estetske i etičke norme. Deca svakako vežbaju pamćenje prepričavajući epizode iz ovog romana, a čitanje knjige može da se nastavi u njihovim simboličkim igrama. Možda će poželeti da ilustruju neku od priča, da pokažu kako su oni zamislili junake, tako da se književnost može nastaviti i u nekim drugim umetnostima.

Radnja teče ovako: U šupljem deblu jednog neobičnog, čudnovatog hrasta živeo je čarobnjak Honzula. Bio je to dobrodušan i blag čarobnjak koji je uvek pomagao svima koji bi mu došli da se požale na neku nevolju. Kada bi neko ispričao svoju brigu, Honzula bi čarolijom proširio šupljinu hrasta, pa bi problem koji muči posetioca odjednom izgledao manji i lakše rešiv. Međutim, kada je kod njega došao zec Ondra, desilo se nešto sasvim neočekivano. Umesto da mu pomogne da prevaziđe strah, čarolija je delovala na neobičan način – od najplašljivijeg zeca u Haloinskoj šumi Ondra je postao najvažnija i najuobraženija životinja među šumskim stanovnicima. Zbog toga su u šumi, koja je do tada bila mirna i pod brigom dobrog šumara Votave, počele da se dešavaju neobične i zabavne, ali ponekad i nezgodne situacije…

Zašto pročitati ovu knjigu?

Zato što nas vodi u čaroban svet koji podstiče maštu, zato što uživamo u toku pripovedanja koji neometano teče i inspiriše da tražimo da još čitamo i slušamo o avanturama ovih junaka,
Zato što nas uči kako nijedan problem nije nerešiv i kako svaki strah, kada se podeli, postaje manji. Ova knjiga, kao i sve knjige za decu u sebi spaja ne samo lepo, tj. estetsko, nego i poučno, tj. didaktičko, ona nije tu samo danas zabavi i da u njoj uživamo, nego i da nešto naučimo decu kojoj je ovo štivo i namenjeno.
Treba je i prelistavati kao bi se uživalo u ilustracijama koje podsećaju na nekadašnje, ali su i dovoljno moderne da budu interesantne današnjoj deci. Prikazane su flora i fauna Evrope, životinje i biljke koje postoje i kod nas, ali i čitava lepeza egzotičnih životinja što otvara vrata drugim podnebljima.

O piscu i ilustratoru

Miloš Kratohvil (1948) poznati je češki pisac za decu i mlade. Još u mladosti počeo je da piše, a tokom karijere objavio je veliki broj knjiga koje su stekle značajnu popularnost među mladim čitaocima. Njegova dela često su nagrađivana uglednim književnim priznanjima. Pored knjiga, napisao je i više od šezdeset scenarija za televizijske bajke i dečje emisije koje su godinama bile veoma gledane. Jedno od njegovih poznatijih dela je roman „Nevaljalci“, deo serijala o dvojici nerazdvojnih prijatelja, dečacima Mihalu i Fildi. Kratohvil danas živi u mestu Černošice, nedaleko od Praga.

Roman je obogaćen prelepim ilustracijama koje uradila je Alena Šulc (1954), ilustratorka rođena u Pragu u umetničkoj porodici. Završila je srednju umetničku školu u rodnom gradu. Iako je dva puta pokušala da upiše Prašku akademiju umetnosti, arhitekture i dizajna, to joj nije pošlo za rukom. Jedno vreme živela je u Austriji, gde je započela profesionalnu karijeru kao ilustratorka. Sredinom devedesetih godina vratila se u Češku, gde i danas živi i bavi se slikarstvom i ilustracijom knjiga.

Topla preporuka da pravi prolećni vikend provedete uz knjigu, jer se ovaj veoma lepo opremljen roman može nositi i na izlet, u šumu, u prirodu, u šetnju ili, ako se putuje dalje, može da se lista i u prevozu. Knjiga za vikend u svakoj prilici i na svakom mestu.