Crtež i grafika u delima velikana srpske umetničke scene XX veka

SREMSKA MITROVICA – Mitrovačka Galerija „Lazar Vozarević” domaćin je izložbe „Crtež i grafika u delima velikana srpske umetničke scene XX veka”, izbor iz Umetničke kolekcije Božidara Despotovića Despe, kolekcionara iz Šapca. Najveću pažnju Mitrovčana privukao je crtež Milivoja Nikolajevića, slikara, koji je rođen u našem gradu.

Izložbena postavka obuhvata ceo XX vek, i prve dve decenije XXI veka, tačnije sve do danas, u domenu crteža i grafike ređe zastupljenih likovnih tehnika, u izložbenoj praksi i predstavlja svojevrsni pregled srpske umetnosti pomenutog perioda. Izloženi su radovi nekih od najpoznatijih jugoslovenskih i srpskih slikarskih imena, među njima ima i radova akademika, poput Petra Lubarde, Mladena Srbinovića i Stojana Ćelića.

Božidar Despotović Despa, kolekcionar iz Šapca navodi: „Prvi put izlažem u Sremskoj Mitrovici, saradnja sa Galerijom „Lazar Vozarević” je izuzetna. Iako dolazim često jer nismo daleko, prvi put svoju kolekciju predstavljam vašoj publici, reakcije su pozitivne u svakom smislu te reči, mislim da su prepoznali kvalitet ove priče i da mogu da vide jednu zbirku koja je prilično široka. Izloženi su radovi s početka XX veka, potom iz perioda posleratnog socrealizma, enformela itd. Svaki posmatrač će da pronađe neku svoju nit da poveže sve ove slike i autore. Iz radova može da se iščita kakvo su umetnici nosili breme u tom trenutku, kako su se postavljali prema umetnosti, kakvi su im bili stavovi o životnim pitanjima. Kolekcionar sam postao tako što sam krenuo od poezije, mislim da se svako rodi sa nekom kreativnom crtom u sebi, prirodno okruženje jednog pesnika su umetnici iz drugih grana, tako da je sasvim prirodno došlo do toga da sam počeo da sakupljam crteže. Nisam nikad bio fokusiran na neki određeni pravac ili slikarsku školu, period, ali sve je to istorija, zapis. Preko ovih slika može da se oseti priča tog vremena u kome su živeli slikari.”

U planu je da izlaže u Valjevu, a kolekcija je do sada izlagana u par gradova u Srbiji, u Kragujevcu, Ćupriji i Paraćinu. Zbirka ima nešto više od 300 radova, a Marija Vukajlović istoričaka umetnosti odabrala je oko 60 za ovu postavku.

„Reč je o veoma vrednoj postavci, o rekapitulaciji umetnosti na ovim prostorima, poslednjih, nešto više od jednog veka, od 1900. godine, do današnjih dana, u tehnikama crteža i grafike koje su relativno manje zastupljene u galerijskim postavkama, tako da je ova izložba ekskluziva za umetničke sladokusce koji vole ono što je vredno, a nije tako komercijalno. Zastupljeni su gotovo svi važniji umetnici, koji su ostavili značajan trag na srpskoj umetničkoj sceni, od Uroša Predića, Jovana Bijelića, Nedeljka Gvozdenovića, Milene Pavolović Barili, Branka Miljuša, Miodraga Dade Đurića i mnogih drugih. Po slikama vidimo pokušaj da se, u jednoj sredini koja je bila ispresecana velikim svetskim ratovima, prate svetski tokovi. Mnogo je zavisilo od ličnih afiniteta i zalaganja umetnika, grafika je bila u jednom momentu gotovo zamrla u našoj sredini, a Ljuba Ivanović je ponovo pokrenuo u umetničkoj školi gde je bukvalno iz ničega počeo da obučava mlade grafičare. Mihajlo Petrov i kasnije Boško Karanović uspeli su da vrate slavu našoj grafici koja je poznata još od srednjevekovnih i baroknih dana. Od stilskih pravaca prisutno je, naravno, nasleđe tradicije 19. veka, klasični realizam, ali vrlo brzo vidimo da se priključuju savremenijim pravcima, profesori i učenici predratne umetničke škole Beogradskog kruga, realizam, moderna umetnost, Medijala, odnosno fantastično slikarstvo i postmoderna,” rekla je Marija Vukajlović.

Među 60 vrednih umetničkih dela posetioci mogu da vide i jedan akt, rađen tehnikom crteža, Milivoja Miće Nikolajevića koji je rođen 24. marta 1912. godine, u Sremskoj Mitrovici, bio je dugogodišnji predsednik Matice srpske. Osnovnu školu pohađao je u našem gradu, ali i u Ljubljani, i u Rumi. Završio je umetničku školu, a njegovo raznovrsno i bogato slikarstvo kreće se od intimističkog izraza definisanog u temama portreta, aktova, mrtve prirode, preko osobenog tumačenja socrealističkih tema, do područja apstrakcije. Iza sebe ostavio je više od 2.000 umetničkih dela.

Izložba će biti u postavci Galerije „Lazar Vozarević” do 20. avgusta. Posetioci mogu da se podsete na značaj ovih nepravedno zapostavljenih likovnih disciplina, koje plene svojom jednostavnošću i iskrenošću, kao najintimniji trag jednog umetnika, ali i svedočanstvo o vremenu u kome su nastajala.