Knjiga za vikend: USKRŠNJE PRIČE

KNJIGA ZA VIKEND – Naša preporuka za čitanje tokom ovog, prazničnog vikenda je zbirka izabranih priča o Vaskrsu. Knjiga pod naslovom „Hristos vaskrse” sadrži 16 priča ruskih pisaca koje je izabrala i prevela Slavica Popov. Uskršnje priče približavaju čitaocu smisao Vaskrsa, radost pobede života nad smrću, vreme nade, obnove i vere.

Iako je danas Veliki petak, najtužniji dan hrišćanskog kalendara, kada je raspet Isus Hristos, upravo je ovo dobro vreme da posegnemo za knjigom koja nas uvodi u duhovnu atmosferu praznika Vaskrsenja Gospodnjeg, možda najvećeg hrišćanskog praznika. Knjigu za vikend „Hristos vaskrse, uskršnje priče ruskih pisaca” izbor i prevod Slavice Popov, naše nekadašnje sugrađanke, objavio je Dnevnik u Novom Sadu, davne 2002. godine. Izdanje je objavljeno uz blagoslov tada episkopa, danas mitropolita sremskog, gospodina Vasilija.

U zbirci su zastupljeni pisci poznati širom sveta, poput Nikolaja Gogolja, Ivana Turgenjeva i Antona Čehova, ali i manje poznata imena, popt Ščedrina, Denisova, Bunjina, Zajceva i drugih. Njihove priče govore o pretprazničnoj atmosferi, o samom prazniku i običajima vezanim za Vaskrs, ali pre svega o promenama koje se u tim danima događaju u ljudskoj duši. Buđenje prirode, proleće koje dolazi i život koji ponovo buja postaju slika unutrašnjeg preobražaja čoveka. Posle čitanja ovih priča ostaje jednostavna, ali snažna poruka, da pokušamo da budemo bolji ljudi.

U ruskoj književnosti druge polovine XIX veka razvila se tradicija uskršnjih priča, koje ne govore samo o događajima svete noći, već pre svega o onome što se tada događa u ljudskoj duši. U njima se često ne dešava mnogo spolja, ali pažljiv čitalac polako ulazi u pretprazničnu atmosferu, u iščekivanje i svečanu radost praznika. Svaka od ovih priča podstiče nas da zagrlimo čitav svet i da ljubimo bližnjega svoga, kako nas uči Biblija. Zato i ne čudi što je Slavica Popov svoj uvod u ovu knjigu naslovila „Kako da zagrlimo čitavo čovečanstvo”. Kroz stranice ove knjige, otvaraju se teme detinjstva, životnih iskušenja, duhovne obnove i spoznaje sopstvenog mesta u svetu. Upravo zato ove priče mogu biti podsticaj, navodi ona u predgovoru, da se vratimo svojim izvorima i da, menjajući najpre sebe, učinimo svet plemenitijim i boljim, živeći u duhu hrišćanske ljubavi prema bližnjem.

U ovom izboru zastupljeni su autori različitih poetika i generacija ruske književnosti, koje povezuje interesovanje za čovekovu unutrašnju dramu i najvažnije, tema Vaskrsa. Među njima su istaknuti satiričari i društveni posmatrači poput Mihaila Saltikova-Ščedrina i Tefi, koji kroz ironiju i oštru opservaciju razotkrivaju slabosti društva i ljudske prirode. Prozni pisci realističke tradicije, kao što su Aleksandar Šeler-Mihajlov, Petar Nevežin, Konstantin Stanjukovič i Vladimir Koroljenko, donose priče o svakodnevnom životu, moralnim dilemama i iskušenjima običnih ljudi. Posebno mesto imaju autori okrenuti lirskom i duhovnom iskustvu Ivan Bunjin, Boris Zajcev i Aleksej Remizov, čija proza odiše suptilnim stilom i dubokom vezom sa ruskom tradicijom. U zbirci su prisutni i pisci snažne psihološke analize i umetničkog eksperimenta, poput Mihaila Arcibaševa, kao i svestrana i duhovito pronicljiva Zinaida Hipijus. Uz njih je i Nikolaj Denisov, novinar i pisac za decu.

Zašto pročitati ovu knjigu?

Zato što uvodi u duhovnu atmosferu praznika, zato što svaka priča na jedinstven način prikazuje pretprazničnu atmosferu, običaje i duboke promene u ljudskoj duši.

• Podseća na prave vrednosti. Kroz likove i njihove sudbine priče govore o praštanju, ljubavi prema bližnjem i unutrašnjem preobražaju čoveka, što je i suštinska poruka Vaskrsa.
• Donosi posebnu književnu lepotu velikih pisaca, ali nas i upoznaje sa nekim novima imenima.

  O piscima

Najpozantiji piscu su svakako, klasici svetske književnosti:

Nikolaj Gogolj (1809–1852) jedan je od najvećih pisaca Rusije i rodonačelnik satiričnog, kritičkog realizma, jednog od vodećih pravaca ruske književnosti XIX veka. Pažnju je na sebe skrenuo nakon objavljivanja romana „Taras Buljba”, u kome je romantičarskim žarom opisao borbu protiv poljskih zavojevača. Pravu slavu, međutim, donela su mu dela u kojima je prikazao sasvim drugačije likove, sitne varalice, karijeriste i čitavu galeriju predstavnika spahijske Rusije, koje je bespoštedno razotkrivao u delima „Mrtve duše”, „Revizor” i „Šinjel”. Gogoljev senzibilitet često se okretao duboko duhovnim temama, a vera je bila važna inspiracija njegovog stvaralaštva. Nekoliko dana pred smrt, u trenutku teškog duševnog rastrojstva, spalio je drugi tom „Mrtvih duša”.

Ivan Turgenjev (1818–1883) jedan je od najpoznatijih ruskih pisaca XIX veka. Veći deo života proveo je u inostranstvu, gde je njegov književni rad bio cenjen još više nego u domovini. Pisao je romane, pripovetke i drame, a pred kraj života i pesme u prozi. Istančan stil i blaga melanholija daju njegovim delima posebnu atmosferu i čine ga jednim od najpoetičnijih pisaca svog vremena. Najpoznatija dela su: „Očevi i deca”, „Uoči novih dana”, „Prolećne vode” i „Lovčevi zapisi”.

Anton Čehov (1860–1904) pripovedač, dramski pisac i satiričar čije stvaralaštvo daleko prevazilazi granice Rusije i svrstava ga među svetske klasike. Po obrazovanju lekar, počeo je da piše još kao student kako bi izdržavao porodicu. U središtu njegovih priča nalaze se „mali ljudi”, provincijski svet i čežnja za nedostižnim. Njegova dela odlikuju se suptilnom tugom i blagim humorom. Među najpoznatijim pripovetkama su „Stepa”, „Dama sa psićem”, „Paviljon br. 6” i „Kuća sa mezaninom”, a među dramama „Tri sestre”, „Ujka Vanja” i „Višnjik”. Kratku priču „Student” zastupljenu u ovom izboru, Čehov je smatrao jednom od svojih najboljih.

Inspirisane radošću vaskrsenja, ove priče tvore bogat književni mozaik kroz koji se sagledavaju različiti aspekti ljudskog iskustva, vere, iskušenja i nade. Poruka je da pokušamo svi da budemo bolji ljudi i da živimo u duhu hrišćanske ljubavi prema bližnjem.