NADA MILUTINOVIĆ IZ KUZMINA: Sve što radimo, radimo iz srca

Nada Milutinović iz Kuzmina, humanitarka i majka troje dece, poznata po svom dugogodišnjem angažovanju u brojnim akcijama za pomoć deci, starima i socijalno ugroženima dobila je Novembarsku nagradu za 2025. godinu, priznanje koje se tradicionalno dodeljuje pojedincima za izuzetan doprinos zajednici, humanost, obrazovanje, kulturu i očuvanje vrednosti koje Sremska Mitrovica neguje. Nada je poznata po angažovanju u brojnim akcijama na teritoriji Kuzmina i šire, naročito u organizaciji događaja i prikupljanju pomoći za decu, stare i socijalno ugrožene. Kroz saradnju sa različitim udruženjima i donatorima, prikupljena su značajna sredstva za humanitarne svrhe, a posebno se istakla u akciji organizovanja humanitarnih bazara za pomoć bolesnoj deci iz fondacije „Budi human” i pomoć u organizaciji „Kotlić iz bloka” humanitarne organizacije „Srbi za srbe”. Organizovala je i više manifestacija za decu, tradicionalne vašare, kao i humanitarne događaje u znak sećanja na preminule sugrađane. Posetila je i decu na bolničkim odeljenjima i pruža pomoć porodicama kojima je potrebna podrška.

Da li ste očekivali da ćete biti dobitnica Novembarske nagrade? Šta za Vas znači ovo priznanje?

Ne, nisam. Nisam ni znala da sam prijavljena! Kada su mi prijatelji javili, bila sam iskreno iznenađena. To je bilo jedno veliko, lepo i prijatno iznenađenje. Nagrada mi znači mnogo. Kada se bavite humanitarnim radom, nagrada vam nije cilj, sve to radite iz srca, jer osećate potrebu da pomognete. Najlepša nagrada je ono iskreno „hvala” koje dobijete od ljudi. To je nešto što ispuni srce i dušu.

Koje humanitarne aktivnosti najčešće organizujete?

Uglavnom se bavim prikupljanjem hrane za socijalno ugroženo stanovništvo i prikupljanjem sredstava za bolesnu decu. Sarađujem sa organizacijama Tiho zvono, Humana banka hrane Vojvodine i Srbi za Srbe. Svaka akcija zahteva dosta truda, vremena i energije, ali i veliku odgovornost jer kada radite sa ljudima kojima je pomoć zaista potrebna, ne smete da pogrešite.

Kako je uopšte počela Vaša humanitarna priča?

Sve je počelo kada je moja prijateljica iz devojačkih dana imala bolesnog sina. Trudile smo se da mu pomognemo u lečenju, ali je, nažalost, preminuo. Ta bol i želja da pomognem drugima pokrenuli su sve ovo. Osetila sam da to ima smisla, da i najmanji gest može nekom da znači mnogo.

Imate troje dece i veliku porodicu, kako uspevate sve da postignete?

Iskreno, ne bih mogla bez podrške svoje porodice. Moj suprug i majka su mi najveća pomoć. Često uskaču, pričuvaju decu i pomognu da sve funkcioniše kako treba. Taj osećaj zajedništva i podrške mi daje snagu da nastavim.

Kako je izgledao poslednji humanitarni bazar koji ste organizovali u Kuzminu?

Već po tradiciji, u našem selu je održan peti po redu humanitarni bazar. Okupile smo se nas nekoliko žena iz Kuzmina — Željka Filipović, Mirjana Vladisavljević, Bojana Svilokos, Jasmina Danilović, Marijana Savić, Ljubana Simić, Vesna Đantula, Dragana Umetić, Nina Polić, Marija Kosić i ja. Ove godine bazar je bio namenjen za lečenje malog Alekseja Kneževića iz Šida, dete leptir, a uspeli smo da sakupimo 531.000 dinara, koji su uplaćeni na račun fondacije Budi human. Na bazaru su se prodavali domaći kolači, krofne, suveniri, cveće, knjige, igračke i još mnogo toga. Uključili su se i lokalni preduzetnici – frizeri, kozmetičari, proizvođači suhomesnatih proizvoda, vlasnici butika i cvećara, koji su donirali novac, vaučere ili proizvode iz svojih radnji. Zahvaljujem se svima koji su pomogli, kao i svim mojim saradnicama. 

 Koliko ste ukupno do sada uspeli da prikupite sredstava kroz svoje akcije?

Do sada smo sakupile oko milion i dvesta hiljada dinara humanitarne pomoći – za decu i za sve kojima je pomoć bila potrebna. Najviše smo do sada organizovali humanitarnih bazara u Kuzminu, to je selo velikog srca, meštani su donosili najveće priloge jer se uključi cela zajednica. Pored akcije za Alekseja, prikupljali smo sredstva i za jednog dečaka iz Beograda kojem je bilo potrebno lečenje, kao i za Aleksandru Dinić iz Sremske Mitrovice, za koju smo prošle godine skupili 422.755 dinara i uplatili na račun fondacije Budi human.

Koliko Vam sve ovo oduzima vremena i energije?

Mnogo. Ja sam domaćica i majka troje dece, pa nije lako uskladiti sve obaveze. Ali oko mene su divne žene i prijateljice koje mi pomažu – bez njih ništa ne bih mogla. To je timski rad, mi jedna drugu bodrimo i podržavamo.

Kako je nastala ideja da se organizuje Humanitarni bazar đaka OŠ „Sveti Sava” iz Divoša?

Ideja je potekla od samih učenika petog razreda. Deca su želela da pomognu svom drugu Dejanu, koji živi sa bakom, i sama su predložila da organizuju bazar. Njihovu inicijativu su podržali nastavnici, roditelji, vrtić i nekoliko ljudi koji su želeli da se priključe akciji. Pored đaka i njihovih učitelja, u organizaciju su se uključili roditelji, Divoški vrtić i žene iz Kuzmina, koje su pomogle donacijama i proizvodima za prodaju. Prikupljeno je više od 50.000 dinara, a sav novac ide na račun Dejanove porodice, kako bi im se pomoglo u poboljšanju životnih uslova. Najlepše je videti koliko su deca bila iskrena i posvećena. Cilj nije bio samo da se prikupi pomoć, već i da se podstakne svest o solidarnosti i brizi za druge. Učenici su pokazali koliko humanost može da spaja ljude svih generacija.

Da li planirate da organizujete još sličnih akcija? Šta imate u planu u narednom periodu?

Naravno! Nadamo se da će ovaj gest inspirisati i druge škole i zajednice da se uključe u slične akcije, jer svaka pomoć, ma koliko mala, nekome znači mnogo. I želim samo da kažem da imam u planu na proleće da sredimo betonsko školsko igralište i parkić u sklopu Osnovne škole „Branko Radičević” u Kuzminu i da je svaka pomoć dobro došla ako neko zeli da da donaciju i da se priključi akciji.

Kako gledate na odluku Grada da uvede kategoriju roditelj-negovatelj?

Taj zakon je trebao doći i mnogo pre. Biti roditelj negovatelj to je težak posao koji traje 24h dnevno i te majke prosto ne mogu da idu na posao, naravno da one to rade iz ljubavi prema svom detetu . Plata će im svakako mnogo značiti, teško je vreme, život je skup.

Šta Vam humanitarni rad znači lično?

To je moj način da vratim svetu nešto dobro. Kada vidite osmeh na licu nekoga kome ste pomogli – sve ima smisla. To je lep osećaj koji ne može da se kupi ni zameni. Najlepše je kada vidite osmeh i zahvalnost kod ljudi kojima ste pomogli. Taj osećaj nema cenu. Sve što radimo, radimo iz srca, bez ikakve koristi, i upravo zato to i ima smisla.

Kako reaguju ljudi kada im pružite pomoć?

Ljudi su često iznenađeni. Kažu: „Otkud vi, zašto baš nama?” A onda sledi jedno iskreno „hvala”, i to hvala vredi više od bilo kakve nagrade.

Šta biste poručili svima koji bi želeli da se uključe u humanitarni rad?

Uvek kažem – priključite se! Osećaj je prelep kada znate da ste nekome pomogli. Srce vam bude puno, postanete srećniji i zadovoljniji. Volela bih kada bi svako selo imalo svoju humanitarnu akciju, jer zajedno možemo pomoći mnogo više ljudi. Samo da se usude da krenu! Humanost ne traži mnogo – ponekad je i jedna reč podrške dovoljna da nekome ulepša dan. Kada dajete od srca, uvek vam se vrati na neki lep način.