SREMSKA MITROVICA – Roman „Defter carskog hafije” književnika i publiciste Dragorada Dragičevića predstavljen je u Čitaonici Biblioteke „Gligorije Vozarović”. Višeznačan i višeslojan postmodernistički roman bavi se turskom istragom pojave crkava preletnica u godinama nakon spaljivanja moštiju Svetog Save.

Okosnicu radnje vezuje za svetosavlje, kako je ono nastajalao. Čitalac jedva da će imati doživljaj epskog, prema rečima autora Dragičevića i to samo posredno, jer je „priča” organizovana kao monografija o istražnom postupku u predmetu nedopuštenog raspirivanja mita o Savi Nemanjiću. Sad „Nemamo ni pravu monografiju, ni pravu propovetku” napisao je autor u prvom poglavlju naslovljenom „Umesto predgovora” gde je na kraju potpisan kao Priređivač što pojačava utisak monografije i pravi otlkon od pripovednog i daje višestruke mogućnosti za tumačenje dela.

Dragičević reaktuelizuje predanje o Svetom Savi, sa ciljem preoblikovanja mita u savremeni kontekst, rekla je prof. dr Slađana Milenković, književna kritičarka. Taj metod, postupak nije neobičan, prisutan je u književnosti oduvek, podsetila je i istakla da je ova proza je u svom prvom planu anatomija jednog osmanlijskog istražnog postupka, a u drugom planu se kroz istražni postupak razvija nekakva fiziologija svetosavskog predanja. Pripovedanje iz perspektive posmatrača priči daje utisak objektivnosti, ocenjuje ona, preovladava auktorijalna pripovedačka situacija, pripovedač nema uticaja na radnju, on je ne-pripovedač tj. reflektor, objektivan je, ne staje na stranu ni jednog datog izvora. Ponegde se povlači i nastaje personalna pripovedačka situacija, te u pretposlednjem poglavlju inok Tadej peruzima ulogu reflektora. Veza ove proze sa šahom ima autopoetičke tragove, može se uočiti gambitno otvaranje, u kojem se žrtvuje pešak ili jača figura radi bržeg razvijanja izvođenja napada, što iziskuje dublju intrtekstualnu analizu. Iza ove priče o šahu krije se priča o životu, istoriji, narodima, crkvi, predanju, mitovima, spoljnim i unutrašnjim borbama i osnovnim pitanjem da li je na kraju tog puta pobeda, odnosno srećan kraj. Slažući dokument po dokument, tako da priča teče, ali ne hronološki, već napred-nazad, ima i svoje glavne likove, pisac nas sve više uvlači u svoj gambit.

Analizirajući roman, Muharem Bazdulj jedan od najpoznatijih književnika današnjice, publicista i književni kritičar napomenuo je da pisac postavlja pitanje da li su uopšte mošti Svetoga Save spaljene ili su krišom sklonjene iz manastira Mileševe gde autor u romanu kaže „one bi ostale sakrivene od samih Srba dok ne budu zreli za njihovo javno čuvanje”. Pored drugih izvora, u romanu se navodi i jedna brošura istoričara Mirka Dragovića „Sveti Sava nije spaljen” i tu navodi i gde bi one mogle da budu, pre svega spominje se manastir Kumanica ali verovatnije je da se čuvaju u manastiru Ždrebnik, a o tome je govorio i Vladika Nikolaj Velimirović. Ovde je reč o stvarnim dokumentima, građu ove proze čine stvarni dokumenti i pseudodokumenti i jako teško odrediti granicu gde počinju jedni, a završavaju se drugi. Delovi knjige koji su iz muslimanskih izvora pisani su latinicom, a delovi koji su iz rukopisa inoka Tadeja su pisani ćirilicom. Radnju saznajemo na osnovu tri takva turska i jednog hrišćanskog izvora, to su: Defter carskog hafije, Sidžil brvaničkog kadije, Zapisi ćatipa Mevludina i Rukopis inoka Tadeja.

U muzičkom delu programa učestvovao je Crkveni hor „Sveti Sava”, pod vođstvom dirigentskinje Jelene Stojković, dok je program moderirala Milijana Dmitrović Torma, viši diplomirani bibliotekar.

Dragorad Dragičević, pisac i novinar, autor je zbirki poezije Hej Vesna, Kako devojčice vole, Nedelja u Raševu, kao i romana Krompirov cvat i Inok i despot. Tokom bogate karijere bavio se likovnom kritikom, kritikom književnosti za decu, bio je urednik dečje i omladinske štampe i novinar u nekoliko redakcija. Za svoj novinarski rad više puta je nagrađivan. Roman „Defter carskog hafije” objavljen u izdanju novosadske kuće „Prometej”. Organizator promocije je Biblioteka „Gligorije Vozarović”, uz podršku Centra za kulturu „Sirmijumart” i „M” novina.