Jelena Dopuđ: NEVEN JE ZA MENE ČISTA LJUBAV

Jelena Dopuđ glavna i odgovorna urednica čuvenog lista „Neven”, urednica za umetničko-istraživačku dokumentaciju i izdavačku delatnost Novosadskog dečijeg kulturnog centra, po obrazovanju je diplomirani novinar, a studije je završila na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Autorka je brojnih tekstova, članaka i bibliografskih radova o Jovanu Jovanoviću Zmaju. Učestvovala je u stvaranju njegovog najkompletnijeg rodoslova koji je 2015. godine u Zborniku radova sa naučnog skupa pod nazivom „Zmaj, društvo srpskih književnika i umetnika 1904- 2014.” Objavila je dve knjige za decu „Ilustrovana biografija Čika Jove Zmaja” i „Novi Sad- Zmajevgrad”. Nedavno joj je pripala nagrada „Sunčani sat” za književno delo i podsticaj literarnog stvaralaštva mladih u okviru 14. Međunarodnog festivala poezije mladih pesnika „Mašta i snovi”  u organizaciji centra za kulturu Sirmijumart”. Festial je održan u Visokoj školi strukovnih studija Sirmijum u našem gradu.

Šta podrazumeva urednički posao najstarijeg lista za decu na ćirilici u Srbiji, „Nevena”, koji odnedavno izlazi pod krovom Novosadskog dečijeg kulturnog centra?

Urednički posao, kao i sve aktivnosti vezane za „Neven” doživljavam pre svega kao veliku čast i ujedno odgovornost. Velika je odgovornost prema zamislima njegovog osnivača, našeg Zmaj Jove i njegovih čestitih naraštaja. Krajem 2020. godine, Grad Novi Sad je preuzeo brigu o „Nevenu” i spasao ga od vrlo nesigurne sudbine usled privatizacije firme u okviru koje je nekad izlazio, Dnevnika, i pripojio ga svojoj donedavno najmlađoj ustanovi kulture. Najveću zaslugu u tome svakako ima nekadašnja direktorica izdavačke kuće Dnevnik, a sadašnja načelnica za kulturu Grada Novog  Sada, gospođa Zorica Šijak, kojoj dugujem neizmernu zahvalnost.

Vi ste diplomirani novinar, a jednom ste rekli da je volontiranje u redakciji lista za decu „Neven” obeležilo Vaš novinarski život.

Nakon završenih medijskih studija na Filozofskom fakultetu dobila sam priliku da volontiram u redakciji „Nevena” i bespovratno se zaljubila u novinarstvo namenjeno najmlađoj čitalačkoj publici. Tome je svakako doprineo i moj tadašnji urednik, nažalost prerano preminuli  novosadski novinar i pisac, Stevan Beljanski, koga sam neizmerno poštovala. Uvek ističem da je on moj novinarski tata i da sam ja bila njegova treća ćerka. On me je naučio svemu što sada znam, a pre svega mi je utkao ogromnu ljubav prema „Nevenu”, spoznaju o važnosti svake reči koju napišemo i svake poruke koju pošaljemo čitaocima. Sećam se da nisam mogla da dočekam  da moj prvi broj izađe iz štamparije i svakodnevno sam virila da vidim kako se listovi našeg „Nevena” spuštaju niz štamparsku mašinu i povezuju. Svakom novom broju se i danas podjednako radujem i za mene je to posebna svečanost.

Vašem pregalaštvu u domenu novinarstva i uređivanja lista odato je i priznanje od strane Društva novinara Vojvodine (DNV), dodelom nagrade „Dimitrije Frušić”. Recite nam nešto o značaju ove nagrade za Vas?

To je moje prvo veliko priznanje na koje sam posebno ponosna. Naročito mi je drago što je to nagrada mog Društva novinara Vojvodine koje počiva na Zmajevim postulatima i predstavlja organizaciju koja nastavlja njegov novinarski rad, a kojase vodi ideologijom – „istina, poštenje i tradicija”. Nagrada „Dimitrije Frušić” dodeljuje se za seriju napisa, a ja sam je dobila za  višegodišnje obajvljivanje delova iz njegove biografije, koje sam nakon toga pretočila u knjigu.

Nedavno ste dobili nagradu „Sunčani sat” Međunarodnog festivala „Mašta i snovi”  u organizaciji Centra za kulturu „Sirmijumart”, u našem gradu. Koliko Vam znači?

Međunarodni festival poezije „Mašta i snovi” pratim od samog  njegovog osnivanja, davne 2010. godine kada sam i sama došla u redakciju svog „Nevena” i imala čast da upoznam eminentnog pisca i pesnika iz Sremske Mitrovice i velikog prijatelja naše redakcije, Nedeljka Terzića, koji nam je doneo najavu za prvi festival. Od tada, pa sve do danas, redakcija aktivno učestvuje u praćenju i izveštavanju sa festivala koji se svojim sadržajem, kvalitetom i odabirom nagrađenih  bitno razlikuje od mnogih drugih u Srbiji. Prvu nagradu festivala, „Sunčani sat” dobio je moj urednik Beljanski, zatim Pero Zubac i brojni drugi koji su svojim delom zavredili da budu prepoznati, pa mi je samim tim veća čast i neizmerno zadovoljstvo što sam je sad dobila i ja. U pravo vreme, nakon dve objavljene knjige i višegodišnjeg uredničkog staža.

Organizujete festivale za mališane, gde i učestvujete, iza Vas su već stotine kreativnih radionica u okviru mnoštva manifestacija i dečjih bazara. Osvrnite se na neke Vama bitne. Vi i Vaši saradnici objavili ste i autorske publikacije za razvoj grafomotorike. Kako su nastale slikovnice-seckalice?

Zaista sam bila izuzetno aktivna na tom polju i učestvovala u gotovo svim manifestacijama namenjenim mališanima, od kojih bih posebno izdvojila BABY EXIT koji je dugi niz godina bio svojevrsni praznik radosti koji se sredinom maja, na Dan porodice održavao na Petrovaradinskoj tvrđavi. Naravno, tu je i Nevenov međunarodni festival dece pesnika koji je nekad bio u suorganizaciji moje redakcije. Što se tiče kreativnih radionica i rada sa decom, tu sigurno imam decenijski staž i zajedno sa svojim saradnicima Miroslavom Paroškajem i ilustratorkom  Mašom Pavlović napravili smo autorske publikacije za razvoj grafomotorike kod dece, koje smo popularno nazvali „seckalice”. Velika je potražnje roditelja za našim publikacijama jer su imali prilike da se uvere u kvalitet naših izdanja, kao i način rada sa mališanima. Knjižice kao što su „Papirno pozorište”, „Moja papirna šuma”,„Moj papirni ZOO vrt”, „Moja papirna farma” ili „Kad porastem biću konstruktor”, mogu se detaljno pogledati i na sajtu. Deca treba da iseku figure iz ovih knjižica i da ih sastave kako bi se igrali sa njima. Na ovaj način dolazi do izražaja njihova kreativnost. Ujedno razvijaju preciznost, pravilnu upotrebu makaza, koordinaciju oko-ruka, povećavaju fond reči i jačaju svoje samopouzdanje.

Sarađujete sa literarnim sekcijama, posećujete škole i vrtiće, organizujete druženja sa pesnicima i piscima za najmlađe. Izdvojte neke značajnije.

Iza mene je četrnaest godina rada u „Nevenu” i zaista mislim da ne postoji škola u koju nismo zavirili i pisac i pesnik za decu u Srbiji sa kojim nismo sarađivali, da li kroz promociju knjige, učešće na našim konkursima ili zajedničkim manifestacijama. Redovan sam gost Dečjeg odeljenja gradske biblioteke u Novom Sadu kod svima poznate Katarine Novaković i zajedno smo uradile mnoštvo zanimljivih programa i kao što ona kaže, a ja sam sa tim saglasna, nismo još ni počele. Sjajnu saradnju imam sa dečjim programima našeg vojvođanskog javnog servisa, Radio televizije Vojvodine, čiji sam redovni gost u okviru dečjih emisija i radijskog programa. Takođe sam nedavno izabrana i u Programski savet te kuće, prvenstveno zadužena za unapređenje dečjeg programa.

Šta je još deo Vašeg novinarskog posla, a šta uredničkog u okviru Novosadskog dečijeg kulturnog centra?

Obzirom da sam jedino ja zaposlena za stalno kao urednik, a da se saradnja sa ostalima bazira po principu spoljnih saradnika koji nisu sa mnom u kancelariji, jasno je da urednički rad podrazumeva ozbiljnu koordinaciju među svima njima, pisanje tekstova po potrebi ne samo za štampano izdanje, već i za naš sajt, android aplikaciju koja postoji već tri godine i koja je izuzetno popularna među našim čitaocima. Posla ima za mnogo više od jednog radnog vremena, ali mi to ne pada teško jer sam izabrala ono što zaista volim i u šta pre svega verujem. Od čitanja se raste, od ljubavi se živi, a Neven je za mene čista ljubav. Neven živi na svim Zmajevim postulatima, samo smo ga malo prilagodili današnjem vremenu i modernim tehnologijama, priznajem da je to bio izuzetno težak poduhvat.

Napiali ste ilustrovanu biografiju Čika Jove Zmaja u izdanju DNV-a. Može se naći gotovo u svim školskim bibliotekama u Srbiji.

Ilustrovana biografija je moja prva knjiga, koju sam dugo spremala i koja je nastala kao plod mog osmogodišnjeg rada u redakciji i brojnih istraživanja o životu i radu našeg najvećeg pesnika. Rezenciju za moju prvu knjigu napisao je moj dragi urednik i bio je u svakom segmentu njenog nastanka da me bodri i da mi pomaže. Bio mi je prava podrška, očinska figura, koga sam zvala za sve nedomumice i nejasnoće i kad je zvanično otišao u penziju, a ja došla na njegovo, uredničko mesto. Nije odštampan ni jedan broj, a da mu ga nisam donela i popila kafu sa njim da čujem njegovo mišljenje koje mi je bilo najvažnije. Mnogo mi nedostaje, volela bih da je tu sa mnom da može da vidi nagradu koju sam dobila, moju drugu knjigu, da me podrži i da bude ponosan na mene. Često odnesem „Neven” i stavim na mermernu ploču njegove večne kuće. Znam da me posmatra sa nekog oblačka, smeška se i bodri me, važno mi je da bude ponosan na mene, na moj rad u našem „Nevenu”. Nije doživeo da vidi da je naš „Neven” sada pod sigurnim krovom, ali znam koliko je strahovao za njegov opstanak. Društvo novinara Vojvodine je moja druga kuća, čiji je član bio i Steva i koji me je davne 2012. godine za ruku doveo na njihova vrata i ponosno predstavio svima. Moje Društvo je uz pomoć simboličnih sredstava za štampu  koje smo dobili od Pokrajine izdalo moju prvu knjigu, a ja sam se potrudila da stigne u skoro sve biblioteke, darovala sam je bez ikakve nadoknade jer mi je želja bila da je pročita što više mališana. Pisala sam je i radila na njoj dugo i studiozno, bez ikakve materijalne podrške, kao i svi koji su mi u tome pomagali. Ustupila sam je i Prosvjetnom Društvu iz Zagreba uz posvetu da je namenjena svoj našoj deci koja pohađaju nastavu na srpskom jeziku i ćirilici i svetlost dana je ugledala na vrlo simboličan datum, kada je ukinuta ćirilica u Vukovaru. 

Predstavite ukratko knjigu „Novi Sad- Zmajevgrad”.

„Novi Sad – Zmajevgrad” nastao je u čast 190. godina od rođenja Jovana Jovanovića Zmaja u Novom Sadu. U knjizi su prošireni i detaljnjije objašnjeni biografski podaci iz njegovog života sa akcentom na njegove pretke, porodicu, srećno detinjstvo koje je proveo u Novom Sadu, kao i njegov angažman vezan za sve važne institucije našeg grada u čijem nastanku je on imao vrlo važnu ulogu. U saradnji sa zavičajnim odeljenjem Gradske biblioteke i Matice srpske došla sam do brojnih podataka, retkih knjiga i zapisa vezanih za njegov život i stvaralaštvo. U okviru Novosadskog dečjeg kulturnog centra održala sam niz predavanja o Zmaju za decu osnovnoškolskog uzrasta za koje je vladalo veliko interesovanje, pa se krajem prošle godine jedna učiteljica setila da snimi kratki film za decu u čast njegovog rođenja, a na osnovu podataka iz moje knjige. Novopostavljena direktorica našeg Novosadskog dečijeg kulturnog  centra, Ana Pantić Bernad, došla je kod nas sa Dečjeg odeljenja gradske biblioteke i ima apsolutno sluha za sve „Nevenove” aktivnosti i maksimalno me podržava u mom radu, na čemu sam joj zahvalna. Ona je jedna od onih koja shvata značaj opstanka i napretka najstarijeg lista za decu na ćirilici, obzirom da je i sama profesor srpskog jezika i književnosti.  Za kratko vreme koliko je na čelu naše ustanove, značajno je unapredila naše književne programe.

Učestvovali ste u stvaranju najkompletnijeg rodoslova Jovana Jovanovića Zmaja koji je 2015. godine objavljen u Zborniku radova sa naučnog skupa pod nazivom „Zmaj, društvo srpskih književnika i umetnika 1904- 2014.” Šta ste otkrili tokom tog istraživanja?

To je bilo dragoceno iskustvo. On je zaista i s razlogom bio najveći među nama. Moje divljenje prema njemu raslo je svakom novom informacijom koju sam saznavala. Humanista, veliki rodoljub, vernik i bogoljub (što se malo ističe i zna o njemu), čovek časnih namera, velikih vizija i ostvarenja. Njegovo stvaralaštvo je umnogome nadživelo njegov relativno kratak boravak na ovom našem svetu.

Možete li da uputite poruku deci, mladima, pa i svim odraslima koji nisu nikad prestali da budu deca, za kraj razgovora? Možda u Zmajevim stihovima?

Учили нас, мучили нас
да будемо све,
само синци српске мајке,
само Срби НЕ.

Ал’ дружећ’ се с вуком, лисом,
лав је ост’о лав,
још нас има што кличемо,
ја сам Србин сав!

Zmaj svojim pesmama podseća posebno mlađe generacije na stubove na kojima je naša nacija izgrađena kroz proslavljanje predstava o Svetom Savi, o boju na Kosovu i slavi srednjevekovne srpske države, očuvanje nacionalnog identiteta u periodu ropstva, te ideala oslobođenja u Prvom srpskom ustanku. „Neven” je nastao da bude stub jeziku svom za generacije koje rastu pod tuđim nebom. Bio je veliki bogoljub i kroz svoj ne mali opus bogoljubivih pesama ističe svoje stavove prema našoj pravoslavnoj veri i njenom značaju za opstanak našeg naroda. Taj opus pesama skoro nijedan njegov biograf ne pominje. Poznato je da je Zmaj bio poliglota, družio se sa svetskim i evropskim piscima, prevodio njihova dela i većinu njih objavljivao u svom „Nevenu” koji je nastao po uzoru na najpoznatije svetske časopise za decu. Trebalo mi je godina da detaljno analiziram svaki njegov broj i rubriku i uvidim veličinu njegovog stvaralaštva i bogatstva koje nam je ostavio. Da pročitam svaku njegovu pesmu, da saznam sve o čoveku koji nam je stvorio i ostavio „Neven” i smatram najvećoj privilegijom u svom životu što sam dobila priliku da budem privremeni čuvar njegovog cvetnog blaga. To nije posao od 8 do 16 h u nekoj državnoj firmi, to je moja najveća ljubav i odgovornost kome sam posvećena i trudim se da opravdam poverenje koje mi je dato. Za kraj bih ostavila Zmajevu pesmu koju sam najčešće objavljivala, a poruka se sama po sebi nameće.

„Деда и унук“ – Јован Јовановић Змај

Узо деда свог унука,
Метно га на крило,
Па уз гусле певао му
Што је негда било.

Певао му српску славу
И српске јунаке,
Певао му љуте битке,
Муке свакојаке.

Деди око заблистало
Па сузу пролива,
И унуку своме рече
Да гусле целива.

Дете гусле пољубило
П онда пита живо:
„Је ли, деда, зашто сам ја
Те гусле целиво?“

„Ти не схваташ, Српче мало,
Ми старији знамо, –
Кад дорастеш, кад размислиш,
Каз ће ти се само!“

Razgovarala Slađana MILENKOVIĆ

Fotografije iz privatne arhive sagovornice