SREMSKA MITROVICA – Mitrovčani od danas mogu da kupuju domaći med iz automata na terasi Info-centra Turističke organizacije Grada Sremska Mitrovica. Do ovog inovativnog zelenog rešenja došlo se zahvaljujući projektu Zasnivanje ekološki prihvatljive proizvodnje meda u blizini SRP „Zasavica”.

Nosilac projekta u okviru programu EU za Zelenu agendu u Srbiji je Regionalna razvojna agencija „Srem”, a partneri su Specijalni rezervat prirode „Zasavica” i Društvo pčelara „Jovan Živanović” Sremska Mitrovica, dok je donator EU kroz program UNDP. Projekat je podržao i Grad Sremska Mitrovica.

Petar Samardžić, zamenik gradonačelnice Sremske Mitrovice, zahvalio se donatorima i svim projektnim akterima, jer su uspeli da principe socijalne odgovornosti uključe u aktivnosti i procese koji se sprovode u našoj lokalnoj zajednici. Kako je istakao: „Najpre je deo površine pašnjaka Valjevac u Specijalnom rezervatu prirode ‘Zasavica’ iskrčen i očišćen od rastinja, od čega su proizvedeni briketi koji se distribuiraju socijalno ugroženim domaćinstvima sa teritorije Grada Sremska Mitrovica. Pored te, socijalne note, ovaj projekat ima i zdravstvenu i ekološku komponentu, jer briketiranje doprinosi smanjenju emisije štetnih gasova i utiče na borbu protiv klimatskih promena. Čini našu Mitrovicu boljim, kvalitetnijim i zdravijim mestom za život. Privredni efekat projekta je da se u saradnji sa lokalnim društvom pčelara čiji su članovi na toj površini postavili košnice utiče i na proizvodnju zdrave hrane, odnosno meda koji se dalje na tržište plasira preko gradskog medomata. Ovaj projekat pokazuje kako se na napravi način i pravilno iskorišćavaju lokalni prirodni resursi uz primenu principa cirkularne ekonomije i modela održivog razvoja.”

Naglasio je da je ovo jedan od prvih medomata u našoj zemlji i prvi u Vojvodini. Svi konzumenti, navodi dalje Samardžić, mogu da budu sigurni da na ovom mestu mogu da kupe prirodan proizvod, pravi domaći med koji su proizveli naši lokalni pčelari.

„Ovaj medomat i projekat deo su projekta EU za Zelenu agendu u Srbiji koji finansira Delegacija Evropske unije, a sprovodi Program Ujedinjenih nacija (UNDP) u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine Srbije i drugim partnerima. Projekat je podržan u okviru oblasti održive proizvodnje hrane, veoma bitne za zelenu tranziciju privrede i društva. Posebno nam se dopao projekat zbog svoje celovitosti, jer pokazuje kako na održiv način, ekološki prihvatljiv može da se proizvodi med, veoma bitan u ishrani, a istovremeno prikazuje cirkularnu ekonomiju kroz upotrebu lokalnih resursa biomase i s treće strane ima veoma bitnu komponentu gde se ta biomasa koristi u vidu briketa za socijalno ugrožene kategorije, odnosno stanovništvo koje nije u mogućnosti da nabavi ogrev na drugi način,” rekla je Katarina Sajić predstavnica Programa Ujedinjenih nacija za razvoj.

UNDP podržava i druge inovativne projekte i trenutno je u toku Javni poziv za dostavljanje projektnih ideja za projekte u oblasti države poljoprivrede, proizvodnje hrane ali i za druge oblasti Zelene agende. U ovom projektu na pilot površini koja je mala, i zbog testiranja pristupa i zbog potencijala finansiranja, a nalazi se u zaštićenom prirodnom području Zasavice, pokušano je da se doprinese poboljšanju stanja kroz prostorno planiranje biodiverziteta i uspostavu ekološki prihvatljivog načina proizvodnje hrane.

Milan Mirić direktor Regionalne razvojne agencije „Srem” rekao je da je ovo bila inicijativa Grada: „Na inicijativu Grada Sremska Mitrovica, pokušali smo da unapredimo elemente cirkularne ekonomije i proizvodnje hrane, što je rezultiralo ovim medomatom. Udruženje pčelara u Sremskoj Mitrovici sada može da plasira svoje proizvode na ovaj inovativan način. Projekat se, sprovodio na lokalitetu SRP ‘Zasavica’, na način da se suzbijanje invazivnih vrsta vrši selektivno, tako da se uklanjaju veoma invazivne (ali beskorisne) vrste, dok se zadržava manje invazivna, ali svakako, korisna vrsta, koja predstavlja vrhunsku vrstu za ispašu pčela. Žbunovi i drveće uklonjeno sečom u pridanku ili čupanjem iz korena, nakon što su uklonjeni iz zaštićenog područja koriste se kao biomasa za proizvodnju goriva. Jedna od važnih komponenti projekta je i socijalna, jer se proizvodnja briketa deli socijalno ugroženim domaćinstvima za nabavku ogreva. Projekat je finansiran od strane Evropske unije u vrednosti od 25.000 dolara, dok je kofinansiranje bilo 5.000 dolara. ”

Rezultat aktivnosti je, prema Mirićevim rečima. vraćanje pašnjaka Valjevac u nekadašnje ekološki povoljno stanje kroz revitalizaciju koja obuhvata uklanjanje žbunastih agresivnih vrsta kao što su glog i divlja ruža, uz zadržavanje manje grupe žbunova bagrenca, koji, pak, predstavljaju izvor najkvalitetnijeg polena.