Vesti Osveštani krst i zvona za crkvu u Kazneno – popravnom zavodu 02/11/2023 Još iz kategorije Vesti: Opština Pećinci pomaže rad mitrovačke bolnice 27/11/2024 Zaštita sadnica 26/11/2024 Grad ponovo sufinansira energetsku sanaciju porodičnih objekata 25/11/2024 SREMSKA MITROVICA – Episkop sremski Vasilije osveštao je krst i zvona koji će biti postavljeni na crkvu posvećenu Svetoj Petki, a koja se nalazi u zatvorenom delu Kazneno – popravnog zavoda. Zakonska obaveza Uprave za izvršenje krivičnih sankcija je da licima lišenim slobode omogući ostvarivanje i njihovih verskih prava. Radovi na izgradnji crkve posvećene Svetoj Petki unutar zidina zavoda privode se kraju. Postavljen je nov zvonik, a paralelno sa crkvom, izvodi se sveobuhvatna restauracija Doma kulture. „Sremska Mitrovica je najveći zatvor u Republici Srbiji i zbog toga zaslužuje da ima mesto gde će osuđenici moći da ostvare svoja verska prava. Imamo veliku sreću zato što crkva vrlo dobro razume i prepoznaje to što radimo i u tome nam je dragoceni pomoćnik. Ovaj projekat će doprineti rehabilitaciji osuđenika i promociji duhovnog blagostanja. Očekuje se da će crkva postati važan deo života osoba koje služe kazne, nudeći im nadu i utehu u teškim vremenima,” rekao je Dejan Carević, direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija. Osuđenicima u mitrovačkom zatvoru na raspolaganju je biblioteka sa 20.000 knjiga, modernizovana škola, postoje programi za elementarno opisminjevanje i obuke za varioce, strugare, automehaničare, za popravku rashladnih uređaja itd, kao i za rad na računaru. Podstiču se i na duhovni angažman, što će sada biti dostupnije i lakše. Kako je rekao Aleksandar Alimpić upravnik Kazneno – popravnog zavoda u Sremskoj Mitrovici: „Jako je bitno da svi zajedno učestvujemo na izgradnji hrama, prevashodno jer je to arhitektonski gledano jedini dokaz da su pravoslavci bili, odnosno rukovodili ovim zatvorom. Bitno je da imamo znak sećanja i da nađemo način za pokajanje, za pokoj duše svih stradali tokom prošlog veka, odnosno tokom dva svetska rata, ovde u Mitrovačkoj kaznioni, da na neki način odamo počast tim ljudima koji su nevino stradili, krivi su bili samo zato što su bili pravoslavne veroispovesti. Preko 98% pravoslavaca je sada na izdržavanju kazne, tako da ja imam to zadovoljstvo da kao upravnik zatvora učestvujem u ovom velikom projektu, nailazimo i na dobar odziv kod osuđenika, radnika, kod crkve i privrednika.” Prema rečima upravnika ova crkva je sastavni deo Sremske eparhije. Osuđenici aktivno učestvuju u verskim obredima i obeležavaju pravoslavne praznike. Do sada su bogosluženja održavana svake nedelje, ali u vanrednim okolnostima. Sveštenik Dalibor Čolić navodi da će osveštani krst i zvona u narednim danima biti postavljeni na rekonstruisani hram i dodaje: „Ovaj čin osvećenja ima poseban simbolički značaj jer označava početak korišćenja ovog svetog hrama Prepodne majke naše Paraskeve u zatvoru, u Sremskoj Mitrovici za verske obrede i bogosluženja. Postojao je i do sada ovde bogoslužbeni prostor, međutim on je bio neadekvatan, zalaganjem sadašnje uprave kojoj se zahvaljujemo, ovaj hram je dobio svoj novi, pravi izgled. Ovo je pravi hram, sad odvojen od Doma kulture, tako da će od sada ovde biti odvojeno bogoslužbeno mesto.” Zahvalio se prvenstvo upravniku zatvora i svim koji su pomogli u realizaciji podizanja hrama Svete Petke. Svečani čin osvećenja krsta i zvona izveo je Njegovo Preosveštenstvo Episkop sremski Gospodin Vasilije sa sveštenstvom namesništva sremskomitrovačkog. Udeo osuđenih lica u izgradnji crkve je značajan jer se time radi na njihovoj resocijalizaciji, a postojanje crkve u zatvoru daje mogućnost vernicima da se i u duhovnom smislu nadograđuju. Osuđena lica A.J. po zanimanju građevinski tehničar i K.P. fasader, aktivno učestvuju u izgradnji pravoslavnog hrama, ističu da im je veoma drago što mogu da daju svoj doprinos ovako značajnom projektu. Dodaju da im mnogo znači i to što su naučili razne poslove koje bi mogli da rade po izlasku na slobodu, a pogotovo im znači rad na jednom verskom objektu. Kako kažu nadležni u Zavodu, u programu resocijalizacije, osuđenici se u svakoj prilici uče zanatu kako bi i kasnije mogli da rade. Pored građevinskih i fasaderskih radova, radiće i na oslikavanju freski.